По чијој вољи Србија постаје економска колонија Хрватске

Мада су хрватски привредници у Србији присутни пуних петнаест година, тек од краја прошле године, кад је немачка канцеларка Ангела Меркел сугерисала Александру Вучићу да „отвори врата за економију региона“, почела је права економска колонизација Србије од стране Хрватске. И нови Вучићев саветник, бивши немачки амбасадор Волфрам Мас, као један од приоритетних задатака, имаће довођење хрватских компанија у Србију. У томе ће му помоћи и његов љубавник, Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, Хрват по националности и геј по опредељењу. При руци му је и потомак усташког генерала Томислава Сертића, Жељко Сертић, министар привреде у Влади Србије. Сви су зинули на Војводину, а спремни су да прогутају и целу Србију.

Усташка дивљања у Хрватској и отворене антисрпске манифестације које су се дешавале током последњих месеци, бациле су помало у заборав чињеницу да је Србија у међувремену постала и економска колонија хрватских тајкуна, криминалаца и ратних злочинаца.

Ова врста економске колонизације, појачана је у последњих десет месеци, до мере неподношљивог. До убрзања овог процеса, дошло је пре годину дана, у августу 2014., након што је немачка канцеларка Ангела Меркел захтевала од велеиздајничке владе Александра Вучића (и од њега лично), да покрене „економску сарадњу, како би се дали дугорочни импулси за регион“.

Јасније речено, Немачка је захтевала да Србија уђе у нове кредите, задужи се и помогне субвенцијама хрватским фирмама у Србији, али и албанским фирмама које ће бити осниване на Косову, помоћу српског капитала и уз логистику ћерки-фирми неколицине српских тајкуна.

И док у Хрватској, траје прави летњи нацистичко-усташки фестивали, уз слоган „Убиј, убиј, Србина!“, Влада Србије понизно спроводи у дело зацртану економску колонизацију, коју Немачка спроводи преко прљавог капитала из Хрватске.

Треба на овом месту подсетити и на чињеницу да је у Србији регистровано и ради преко 250 хрватских компанија и малих и средњих предузећа, а у Хрватској само три српске фирме имају дозволу за рад (и то уз услов да су „замаскиране“ и да ништа српско тамо не продају!).

Истовремено, само један хрватски тајкун, Ивица Тодорић, власник компаније „Конзум“, има преко 6. 000 хектара најквалитетнијег пољопривредног земљишта у Србији и ланац мега-маркета „Идеа“.

Одмах иза њега, али са још прљавијим капиталом, налази се и Бранимир Главаш, ратни злочинац и промотер усташтва, који је у Србији, тачније на територији Покрајине Војводина, дошао у посед више од 3.000 хектара најплоднијих ораница. Без обзира на разна Главашева затварања и пуштања из затвора, приходи од ове имовине у Србију уредно стижу у руке његове породице и његове усташке братије из Осијека.

Иза њих двојице, следи подугачак списак хрватских привредника, али и доказаних криминалаца, који данас имају апсолутно слободан продор на српско тржиште и по најповољнијим условима отварају своја предузећа и компаније.

Уз помоћ велеиздајничке владе Александра Вучића, сви они остварују монопол на српском тржишту и заштићени су као свете краве. Овакав повлашћен статус им је омогућио и да покупују неке од најпознатијих српских брендова.

Лако је доћи и до податка, да Хрватска (која је сада чланица ЕУ) највише профита на годишњем нивоу остварује у Србији! А, према замисли владе Ангеле Меркел, направљен је и оквирни план о економској независности Војводине од Србије, који би требао да се оствари већ до 2019. године!

Шта је то што спречава Србију да се одупре оваквој врсти економске колонизације? Наравно, Вучићу не пада на памет да испитује спорне приватизације у којима су хрватски мешетари дошли до огромне имовине Србије нити да се уведе бојкот хрватских производа и фирми у Србији, укине монопол страним инвеститорима и омогући српским привредницима, да и они инвестирају уз бенефиције.

Криминална, каква и јесте, његова влада неће тражити од Хрватске поштовање принципа реципроцитета: колико хрватских фирми у Србији, толико српских у Хрватској. Или, макар приближно толико.

Првих дана септембра месеца ове године, у кабинету Александра Вучића, заузеће своје место и бивши амбасадор Немачке у Србији, Волфрам Мас, који се сада појављује у својству „саветника председника владе“.

Мада је Мас овде дошао због „спајања породица“ (у овом случају да се примакне свом „топлом пријатељу“, Марку Чадежу, садашњем председнику Привредне коморе Србије), званично, овај бивши амбасадор ће бити специјални саветник премијера, коме је, кажу, такође „топло захвалан“. Задатак ће му бити да снажно промивише улазак хрватских компанија у Србију, јер Немачка не жели да уложи ниједан евро у ову најмлађу чланицу Европске уније. Са друге стране, Мас ће имати задатак да „координира“ са постојећим немачким компанијама у Србији и ствара мешовите, немачко-хрватске огранке, који би полако освајали преостали део српског привредног амбијента. Према замисли владе Ангеле Меркел, током наредних четири године, Србија ће бити економски потпуно колонизована, а Војводина зависна од хрватских компанија и хрватских тајкуна који су већ у доброј мери поробили ову српску покрајину.

Повратак Волфрама Маса је неколико пута потврдила и информативна служба владе, која је саопштила да је он „учинио велике напоре како би била успостављена директна комуникације Берлин-Београд“. Као у добра стара времена, за време окупације 1941-1945, кад се телефоном из Фирерових канцеларија све решавало на овом делу Балкана.

Крајем августа месеца, када се врати са одмора, Мас се пресељава у Србију. Кажу, добро обавештени, припреме су увелико у току, а већ је нашао и кућу (има спекулација да је реч, уствари, о стану величине око 200 квадратних метара, и то код стадиона ФК Црвена звезда). Његова формална (службена)супруга Ангелина Мас, мада непривлачна и више мушко него што је Мас, током његовог мандата одлично се забављала у Београду па је чак одбила и службено обезбеђење.

Мас је пет године (од 2007. до 2012.) био у дипломатској мисији у Србији, а онда је отишао за амбасадора у Белорусију. Тамо је, кажу, само мислио на Београд и на свога „топлог пријатеља“ Марка Чадежа и тражио је било какав начин да се „породице споје“. Вучић му је радо изашао у сусрет, препун разумевања, без обзира на све што је овај посрнули дипломата током свог мандата рекао о Србији. А, рекао је довољно да је морао бити проглашен „персоном нон грата“, дакле, непожељном особом!

Наиме, док се као амбасадор у Србији бавио политичким сплеткарењем и служио као пример недоличног понашања страног дипломате према земљи која му је указала гостопримство, Мас је износио дубоко антисрпске ставове, злоупотребљавајући статус дипломате. Тако је, између осталог, јавно говорио и о чланству Србије у НАТО пакту, рекавши да није питање „да ли ће Србија ући него када“!

Понудио је Мас, врло цинично и у више наврата, да се питање Србија-Косово реши као „модел две Немачке“, а посебно се „истакао“ кад је рекао да „…Срби морају да објасне својој деци да је бомбардовање Србије 1999. било исправно, као што је то био случај са савезнички бомбардовањем нацистичке Немачке у Другом светском рату…“.

Пре три године, непосредно пред крај свог амбасадорског мандата у Београду, Волфрам Мас је, преко немачких компанија које раде у Србији, али и преко оних које тек намеравају да дођу, корумпирао комплетно државно руководство. Нико није остао кратких рукава. „Бонуса“ је било и за ситне службенике у министарским кабинетима! Највише новца, што је било за очекивати, дали су највеће компаније: „Сименс“ и Бош“. Тако су задужени и неки кључни људи који су још на најважнијим државним позицијама, а највећи дужник је Александар Вучић и његова странка. Дуг ће да исплаћује тако што ће још више да отвори врата за улазак хрватских компанија у Србију и преда преостали економски суверенитет државе на старање малом немачком сателиту, у коме фашизам живи као „туристичка понуда“.

У тренутку кад се очекује Масов долазак у Вучићев кабинет, одакле ће директно управљати економском колонизацијом Србије, са нагласком на прљави капитал из Хрватске, од њега треба очекивати само најгоре. Сви они државни службеници у Србији који су Хрвати или хрватског порекла, добиће одрешене руке да згазе српску привреду. Масов љубавник, Марко Чадеж је међу првима који већ има специјална задужења. Одмах до њега је и бивши председник Привредне коморе Србије, Жељко Сертић, такође Хрват и потомак чувеног усташког генерал-бојника из Другог светског рата, Томислава Сертића. Он ће са позиције министра привреде учинити све да се у Србији нађе што више хрватских тајкуна, прљавог капитала и малих и средњих предузећа која не могу да остваре профит у Хрватској. Помоћи ће и Вучић, из буџета, субвенцијама које ће им исплаћивати на штету домаћих произвођача.

Према попису из 2011. године, укупан број Хрвата у Србији, износио је 57.900, што чини 0,81% становништва Србије. Уживају сва људска и мањнска права по највишим европским стандардима. Гледајући према броју њих који се налазе на државним функцијама, од највишег нивоа власти до локалне самоуправе, изгледа као да их је барем педесет пута више.

Не треба заборавити ни на чињеницу да су прави ментори економске колонизације Србије, уствари, немачке компаније. Оне у Србији на годишњем нивоу, остваре трговински обим око две милијарде евра и у докапитализацијама још 1,5 милијарду евра. Добро заступљене у свим привредним гранама. У Србији је регистровано око 400 немачких фирми и свака од њих већ има своју „хрватску посестриму“ са којом полако купује Србију. Неки од примера немачких фирми са погонима за производњу у Србији су: Хенкел, Сиеменс, Кнауф Инсулатион, Мессер, Стада, Фресениус…

Све те фирме већ послују у Хрватској, а сада и посредују у довођењу других хрватских фирми у Србију. Коначно, према изричитом захтеву владе Ангеле Меркел, Хрватска је и званично постављена као држава која ће бити „ментор“ Србији на путу до Европске уније! Није тешко закључити у ком правцу ће то да крене.

Мерсиха Хаџић, Таблоид