Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да би нови закон о управљању предузећима у власништву државе, који се припрема у сарадњи са ММФ, требало да буде усвојен у парламенту до половине године и истакао да се директори ЕПС, у складу са новим статутом, више неће постављати уз сагласност владе, што ће омогућити боље управљање и финансијско подизање тог предузећа.
Надзорни одбор ће бирати директора ЕПС без претходне сагласности владе, али и преузимати одговорност за рад предузећа и директора, који треба да испуне циљеве дефинисане пословним планом, рекао је Мали Танјугу.
Нагласио је да је то огромна промена и да за лоше управљање више неће бити изговора да влада утиче, да су то партијски руководиоци и слично.
„Нама је цео споразум са ММФ-ом управо усмерен ка наставку реформи, а реформе у државним предузећима су нешто што то је веома важно за нас. Видели смо током ове кризе све слабости постојећег система и да постоје проблеми у управљању предузећима. Хоћемо то да побољшамо и зато мењамо закон, како бисмо омогућили даљу професионализацију и корпоративно управљање, које треба да доведе до тога да та предузећа буду ефикаснија и постану поново локомотива раста наше економије”, рекао је Мали.
Министар Мали је нагласио да енергетика има велики потенцијал за будући раст наше економије и да су пред ЕПС не само само статусна трансформација и реформа већ и велике инвестиције, с обзиром да у ЕПС треба улагати милијарде евра годишње.
„Да бисмо избегли сваку сумњу – ЕПС остаје у власништву државе, дакле, веома важна тачка нама је енергетика и свако ко говори другачије, не говори истину”, поручио је Мали.
Према споразуму са ММФ, додаје Мали, до краја маја треба да имамо и план инвестиција у енергетском сектору.
Подсетио је да ЕПС треба да буде трансформисан из јавног предузећа у акционарског друштво затвореног типа 100 одсто у влаништву државе.
„У процесу смо статусне трансформације ЕПС, управо нам је жеља да и у области енергетике постанемо победници, као што побеђујемо у економији у региону и шире. Енергетика је огроман потенцијал, ЕПС је стуб развоја нашег енергетског сектора”, истакао је Мали и додао да то морамо да урадимо ако хоћемо да испунимо захтеве Зелене агенде.
Како је рекао, треба уложити милијарде евра годишње у ЕПС, који мора да буде припремљен да те инвестиције изнесе на прави начин, да има људе и капацитете све то да реализује, а све како бисмо имали довојно струје из обновљивих извора енергије и довољно гаса, изградили реверзибилну хидроелектрану Бистрица, Ђердап 3, нове соларне и ветро паркове…
„То је разлог због којег идемо у унапређење постојећег закона о државним предузећима. Дакле, да направимо та предузећа ефикаснијим, јачим и стабилнијим, да буду носиоци раста и буду – ‘бенкабл’ (банкабле), што значи да пројекти које имају не морају да зависе само од буџета Србије, већ да снагом својих биланса и финансија могу сами да финансирају пројекте и доприносе расту БДП”, навео је Мали.
На питање шта ће за ЕПС значити прелазак у акционарско друштво затвореног типа, Мали објашњава да ће то дати могућност да се у ЕПС на прави начин организују органи управљања – директор, надзорни одбор и скупштина, да буду јасније одговорности, али и јаснија овлашћења свих њих, како би уз одговрајући бизнис план успели да спроведу дефинисане циљеве развоја нашег енергетског сектора.
„Желимо да унапред завршимо ту статусну трансформацију ЕПС, да буде спреман када кренемо у инвестиције, да то може да изнесе”, додао је Мали.
Истакао је да са таквим ЕПС више нећемо морати да размишљамо да ли ћемо имати довољно струје.
„До 2030. године 45 одсто струје коју ЕПС произведе мора да буде из обновљивих извора енергије (ОИЕ), а за то су неопходне милијарде евра инвестиција у годинама које су пред нама. То траже и страни инвеститори, да до 2030. струју коју купују од ЕПС буде из ОИЕ. Морамо да уђемо у те инвестиције, хоћемо да будемо зеленија економија, желимо да идемо у корак са стандардима које дефинише свет. Зато морамо да омогућимо и управљање у тим компанијама на прави начин. Још једном – ЕПС остаје државни, али хоћемо да буде још ефикаснији, самосталнији и права покретачка снага развоја наше економије”, поручује Мали.
Казао је Танјугу да влада гледа како су други успели, на пример Норвежани који нам и помажу у реформи енергетског сектора.
„Норвешки ЕПС је пре више 20 година био на ивици банкрота, а сада је међу највреднијим енергетским системима на свету, хоћемо од њих да чујемо како су то урадили, да нам помогну да исто урадимо са ЕПС. Ми да смо били способни да урадимо неке ствари како треба, вероватно бисмо и урадили, али зато смо сада спремни, након фискалне консолидације и короне, да нам енергетика буде кључни потенцијал за даљи развој економије и да предузећа попут ЕПС, ЕМС, ОДС, Србијагаса буду лидери и уводе нове технологије, начине пословања и производне капацитете, како бисмо били независнији и самосталнији”, нагласио је Мали.
Додао је да су главни стубови сваке државе добро здравство, безбедност хране и енергетика, као и да Србија хоће да доминира у сва три.
Коментаришући похвале ММФ након недавне двонедељне посете Мисије ММФ Београду да је српска економија показала отпорност у врло неповољним условима, Мали је рекао да је то велики успех и потврда успешности реформи и одговорне економске политике.
Мали је навео да је упркос глобалној кризи удео јавног дуга у БДП Србије свега 50,7 одсто, даклеко испод нивао Мастрихта (60 одсто), затим да је стопа незапослености на до сада нанижем нивоу од 9,4 одсто, као и да смо претходне године привукли рекордних 4,4 милијарде евра страних директних инвестиција, а ове године до 20. марта 700 милиона евра, што је више него у првом кварталу прошле године.
„Нама се са првом ревизијом стендбај аранжмана са ММФ отвара могућност да повучемо још неких 200 милиона евра. То није неки велики новац, имајући у виду да ми на рачуну тренутно имамо више од 400 милијарди динара, дакле 3,7 или 3,8 млрд евра. Обезбедили смо довољну количину новца да до краја године будемо потпуно стабилни и испратимо све инвестиције и вратимо све старе дугове”, рекао је Мали.
Каже да смо, између осталог, и ушли у стендбај аранжман са ММФ јер можемо да повучемо много јефтинији новац, а не само да бисмо наставили реформе.
„Отвара нам се могућност да са мало више од 200 милиона евра додатног новца, које ћемо и повући, имамо довољан бафер односно резерву да можемо да реагујемо ако се било шта непланирано деси”, додао је Мали.
Такође очекује да ће Србија достићи ове године пројектованих 2,5 одсто раста БДП, да ће грађевинарство и пољоприведа дати највећи допринос, као и ИТ сектор.
Мали је поручио да ниједан капитални пројекат у Србији и да ће бити настављено подизање животног стандарда грађана.
Подсетио је да је агенција Стандард енд Пурс потврдила кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+, уз стабилне изгледе за његово даље повећање.
„Ми бисмо већ били земља са ‘инвестиционим рејтингом’, само да није било ове кризе око короне. Ако погледате последње три године, не постоји земља која је узнапредовала када је рејтинг у питању, јер имате глобално тржиште у ризику због короне, проблема у енергетици, конфликта у Украјини. Ми смо били 2019. на један корак од ‘инвестиционог рејтинга’, а пројекција је тада била да ћемо га имати у року од годину. Када се ситуација буде стабилизовала врло брзо то и остварити”, навео је Мали за Танјуг.
Каже да је лично разговарао са више од 100 страних инвеститора и да су му сви рекли да наша економија одговара земљи са „инвестиционим рејтингом”.
Мали је нагласио да би такв кредитни рејтинг значио јефтиније и веће позајмљивање новца и више инвестиција, као и већи БДП.
Министар је рекао да се Србија показала као кредибилан партнер, јер испуни свако обећање дато страним инвеститорима.
Поводом посете представника 16 највећих америчких компанија Србији у фебруару, Мали је рекао да су и амерички инвеститори све више заинтересовани за улагања у нашу земљу.
„Видео сам се са њима, за њих је била веома важна гарантна шема од 400 милиона долара коју смо потписали са Америчком развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ), кроз наше банке за микро, мала и средња предузећа”.
То је веома важно и говори о поверењу које америчка администрација има у нашу земљу, нагласио је Мали.
