Академија Наука (без) Уметности Сорошевих петоколонаша
Председник АНУС-а (бивша САНУ) др Вљадимир Костићи наставио је свој напорни рад на признању независности Косова. Након интервјуа у коме је предложио да „Срби са елементима достојанства напусте Косово“ уследила је констатација да:
„мора да каже да Косово више није српско, де факто и де јуре“
Већ наредног дана, фацијални хемороид са аналним отвором уместо уста дао је интервју „Вечерњим Новостима“:
„нико ми неће одређивати шта смем да кажем“ – Вљадимир Костићи
Слобода говора гарантована је Уставом Републике, али изјаве председника АНУС-а су кривична дела за која се сноси законска одговорност. Кривични Законик Републике у глави 28 јасно дефинише „кривична дела против Уставног уређења и безбедности Републике“:
„грађанин Србије који призна или прихвати окупацију Србије или појединог њеног дела, казниће се затвором најмање десет година“ – Члан 306 КЗ
Дужност и обавеза Тужилаштва и МУП је покретање кривичног поступка за дела која се гоне по службеној дужности. Свеједно радило се председнику АНУС-а, посланику скупштине, министру или председнику владе – ради се о службеној дужности, а не о доброј вољи.
Непокретање кривичног поступка за дело које се гони по службеној дужности, од Тужилаштва и МУП праве саучеснике у кривичном делу. Фацијални хемороид на функцији председника АНУС-а није изузетак, већ само један од случајева.
Грађани и посланици АП Косова и Метохије поднели су кривичне пријаве Вишем јавном тужилаштву против садашњег и бившег премијера. Александар Вучи и Ивица Дачи су потписивањем Бриселског споразума прекршили Кривични Законик Републике:
„угрожавање територијалне целине“ – Члан 307 КЗ
Постављањем ратног злочинца Тонија Блера за специјалног саветника владе, Александар Вучи је повредио Члан 305 КЗ Републике:
„ко на противуставан начин доведе Србију у положај потчињености према некој другој држави – казниће се затвором од 3 до 15 година“
Вучијев министар Сулејман Угљанин је поред Члана 307, некажњено починио и кривична дела из Члана 317 – изазивање националне и верске мржње и нетрпељивости, 20 фебруара 2015:
„борићемо се против српског шовинизма, националног фашизма и социјалног расизма ове шовинистичке државе (Србије)“
Некажњено је прошао и позив на насилно рушење Уставног уређења муфтије Муамера Зукорлића, по Члану 309 претњом:
„да ће да спали Србију да гори до Чачка“
Непокретање кривичног поступка који се гони по службеној дужности постало је заштитни знак (не)рада Тужилашва и МУП. Припадници псеудо-елите, сачињене од политичара, тајкуна, заслужних мафијаша, верских лидера, естраде и подобних спортиста изузета је од сваке кривичне, пореске, моралне и материјалне одговорности за учињена кривична дела.
Режим окупиране квази-државе, некада познатом као Србија направио је поштену расподелу „радних задатака“ ЕУ-швиц логора. Параполицијске (комуналне) формације задужене су за малтретирање обичних грађана, радни задатак полиције је чување режима и хапшење независних новинара, а Тужилаштво свој примарни задатак има у прогону „оних који по друштвеним мрежама пишу против насилне вакцинације“.
Фацијални хемороид на функцији председника АНУС-а само је жалостан пример суноврата некадашње САНУ. Ни оставка нити смена са функције, већ испитивање порекла имовине, и по Кривичном Законику:
најмање десет година затвора – Члан 306
Референце:
http://anon.in.rs/?p=4179
http://vojvodjanskenovine.rs/predsednik-sanu-kostic-nece-mi-niko-odredjivati-sta-smem-a-sta-ne-smem-da-kazem/
http://www.pravda.rs/2015/10/17/gradjani-i-poslanici-skupstine-ap-kim-podneli-krivicne-prijave-protiv-vucica-i-dacica/
http://anon.in.rs/?p=3824
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=345&cl=05
bilo bi tako da smo normalna drzava