По стандарду заостајемо и за Бугарском, која је по потрошњи најниже рангирана у ЕУ, а ми смо слични комшијама у региону.

Потрошња по становнику у Србији, као мерило материјалног благостања домаћинстава, била је прошле године, према првим проценама европског завода за статистику Евростата, тек 44 одсто од просека Европске уније. По стандарду заостајемо и за Бугарском, која је по овом критеријуму најниже рангирана у ЕУ, а слични смо комшијама у региону који, као и ми, нису чланице уједињене европске породице.

Стварна индивидуална потрошња по становнику, , исказана стандардима куповне моћи, кретала се прошле године у Унији у распону од најнижих 49 одсто просека ЕУ у Бугарској, до највиших 140 одсто у Луксембургу.

У групи са највишим нивоом стварне индивидуалне потрошње по становнику, иза Луксембурга је Немачка, са петина већом потрошњом од просека у ЕУ. Следе Аустрија, Данска, Белгија, Шведска, Велика Британија, Финска, Француска и Холандија, где је потрошња десет до 15 одсто већа од просека 28-члане Уније.

Хрватска се налази на 26. месту на лествици земаља ЕУ са стварном индивидуалном потрошњом по становнику у висини 59 одсто просека у ЕУ.

У групи земаља са 30 до 40 одсто нижом индивидуалном потрошњом од просека налазе се Естонија, Летонија и Мађарска, док Хрватска и Румунија имају потрошњу за 40 до 45 одсто нижу од просека ЕУ, а Бугарска је на самом дну лествице са потрошњом која је 50 одсто испод просека.

У групи земаља са потрошњом по становнику до највише десет одсто испод просека ЕУ налазе се Ирска, Италија, Кипар и Шпанија, испред Грчке, Португалије и Литваније, који су по овом критеријуму десет до 20 одсто нижи од европског просека.

Евростат је паралелно објавио и податке о бруто домаћем производу (БДП) по становнику, који показују врло велике разлике међу чланицама Уније. У прошлој години БДП по становнику у 28-чланом блоку креће се у распону од свега 45 одсто просека у ЕУ у случају Бугарске, па све до 263 одсто ЕУ просека у Луксембургу.

Ј. Р.

Политика