Партије десног центра остају најјача групација у Европском парламенту, а екстремисти су добили мање гласова него што се очекивало, указују прелиминарни резултати данас окончаних европских избора.
Према незваничнинм резултатима који су данас представлљени новинарима у Бриселу, Европска народна партија (ЕПП) која окупља умерено десне странке освојила је укупно 216 од 751 седишта у Европском парламенту, чиме је задржала преимућство које је имала у прошлом сазиву.
Партија европских социјалиста и демократа (ПЕС) остаје друга по величини, са 197 места, што је два мање него пре избора.
Највећи губитак забележили су либерали (АЛДЕ), који су са 84 места спали на 59, док су зелени добили 49 седишта, дванаест мање него раније.
Упркос томе што је и ЕПП изгубио део гласова, однос снага у Парламенту остаје у основи непромењен, а прогнозе да ће антиевропске и екстремистичке снаге водити главну реч нису се оствариле.
Национални фронт, екстремно десна странка коју води Марина Ле Пен, и антиевропски УКИП Најџела Фаража забележили су добар резултат у Француској и Великој Британији, али недовољан да угрозе вођство великих партија, указују пројекције.
Екстремно десна Странка слободе Герта Вилдерса у Холандији озбиљно је подбацила, као и немачки неонацисти, који су једва ушли у будући сазив ЕП, док је немачка евроскептична Алтернатива за Немачку (АфД) освојила око 6,5 одсто гласова.
У Европском парламенту наглашавају да су ови резултати прелиминарни и да ће званични подаци бити објављени тек сутра ујутру, након што сви гласови буду пребројани.
Одзив бирача је остао очекивано мали и кретао се од 19,6 одсто у Словачкој до 35 процената у Француској, што указује на слабу заинтересованост Европљана.
За сада изгледа да је Мартин Шулц, досадашњи председник ЕП и кандидат ПЕС за новог председника Европске комисије изгубио шансу да добије то место, док шу шансе кандидата ЕПП Жан Клод Јункера порасле.
Шефови држава и влада земаља чланица ЕУ састаће се у уторак у Бриселу на неформалној радној вечери како би почели консултације о новом председники Комисије.
Према новим правилима установљеним Лисабонским споразумом, предложени кандидат мора да добије подршку већине у Парламенту, али с обзиром да ЕПП нема апсолутну већину, ни Јункер не може да рачуна да му је место гарантовано.
Изборни процес је трајао четири дана и обухватио је близу 400 милиона бирача у 28 земаља.
Танјуг
