Када се каже Драган Шутановац прве асоцијације у јавности су: „НАТО-лобиста“, „стан од 500.000 евра“ изграђен на врачарској парцели која му је продата (2012) као „пашњак прве класе“ (!?), и „сат `бреге` од 15.000 евра“.

„Јуче је странка донела одлуку да је воде Шуле, Кена и Балша – тај избор као демократа поштујем“, изјавио је, после пораза, Бојан Пајтић. Балша Божовић, који је био члан Шутановчевог изборног тима, такође је познат по зимовању на Малдивима од 20.000 евра и шопингу у најскупљим лондонским робним кућама, а Радослава Милојичића Кену знамо као председника општине који је на рачун Смедеревске Паланке, 13. маја 2016. године, попио 143 боце „хајнекена“, 135 флаша „туборга“, 65 флаша „лава“ и другог пића у вредности од 139.850 динара, а укупно, за два месеца (24. 3. – 25. 5. 2016) у истом кафеу, а на општински рачун, пропио 457.710 динара…

Какве шансе има ДС у политичкој борби сада када су га преузели „Шуле, Балша и Кена“? Не баш нарочите. Шутановац је синоним за НАТО играча, због чега је и добио подругљив назив: „ШуНАТОвац“. А против НАТО-а је, чак и према последњим еврофилним истраживањима, 82% грађана Србије. Ког новог гласача ће, међу њима, овај политичар да привуче?

Шутановац је, такође, синоним за политичара богатуна, а ДС – који је формално „социјалдемократска странка“ и члан Социјалистичке интернационале, требало би, ваљда, да јури гласове међу сиромашнимa (који су дефинисани као: немају довољно за храну) или полусиромашнима (дефинисани: у ризику да у наредном периоду неће имати довољно за храну). Таквих је данас у Србији 2,4 милиона – сасвим довољно за победу над „десничарем“ Вучићем. Али, ко ће од њих, који једва да имају за храну, поверовати човеку са сатом од 15.000 евра, да их он „разуме“ и да ће им „помоћи“, само ако гласају за њега?

Зашто су онда „Шуле, Балша и Кена“ победили у ДС-у? Изгледа да су они, нажалост, слика странке данас. Из табора поражених чујем вајкања да је „Шуле победио весићевски“. Шутановчеви гласачи су, наиме, најуредније платили чланарину и регистровали се за изборе (у Кениној општини чак њих 800). И изборне комисије биле су највећма његове (а већ је одавно речено да „није важно како се гласа, већ ко броји“). Но, и то је показатељ стања у странци. Сва тројица поражених ривала свакако су већи стручњаци и интелектуалци од Шутановца; ипак, и то окретање странке ка „оперативцима“ такође много говори. „Странка се понапредњачила“, вајка се мој пријатељ који је у демократама. И бојим се да не греши много.

„Жеља нам је да будемо стожерна странка опозиције, која ће на следећим изборима победити катастрофални режим Александра Вучића“, рекао је Шутановац после победе. Али, на којој политичкој платформи Шутановац хоће да обједини опозицију? Кад је био министар одбране прославио се изјавом да се „Косово не брани пушком већ главом“. То је рекао министар одбране! Баш као у ДомановићевојСтрадији, где на војне упаде А(р)н(а)ута министар одбране одговара наређењем да се у војсци уведе још једна ванредна молитва „за спас наше драге нам и миле отаџбине“. „А ако се напади понове“, пита га зачуђени странац. „Предузећемо још оштрије мере“, вели министар: „покренућемо нови патриотски лист“!

А да неће Шутановац можда да окупља опозицију на платформи, како је својевремено рекао у Бриселу, да „за Србију пут ка Европској унији нема алтернативу“? Ту шангри-ла (Shangri-La) идеологију о ЕУ као решењу свих наших проблема заступа и „катастрофални режим“ – баш као што заступа и незаустављиво клизање ка НАТО-у, одбрану Косова тек на речима и бригу о народу из луксузних станова и џипова. Па каква је онда то опозиција, каква је то алтернатива режиму?

Бојан Пајтић је, када је требало, позвао бираче ДС-а да, на поновљеним изборима (2016), гласају за коалицију ДСС‒Двери. Да ли можете замислити Шутановца да то уради? Тадић je поздрављао наше олимпијце у Пекингу са три прста – што су другосрбијанци узели као најстрашнији злочин („три прста [српског] Светог Тројства: смрт, лопата, масовна гробница“). Да ли можете замислити Шутановца да то уради?

После Шутановчеве победе наша опозиција тешко да ће бити убојитија, успешнија и сложнија. Вучић може да задовољно трља руке. Још само да се на сличан начин разреши и лидерско питање у ДСС-у – и председничка трка постаће само формалност.

Исто тако, после победе Шутановца, и Вашингтон и Брисел могу да буду задовољни: на власти наши, у опозицији наши – права win-win ситуација.

Али, „Србија је велика тајна“. У њој „не зна дан шта ноћ кува, нити ноћ шта зора рађа“. Садашња опозиција неће моћи још дуго да глуми поклопац на котлу незадовољства грађана; или ће поклопац одлетети, или ће котао експлодирати. У сваком случају, решење проблема „катастрофалног режима“ свакако неће бити – Драган Шутановац.

Слободан Антонић, Фонд стратешке културе