Побуна једне Рускиње против американизације, Србија нека бар прочита

Ми једемо америчку храну, гледамо америчке филмове, шоу-емисије и серије преведене и прилагођене домородцима; ми слушамо америчку музику, причамо енглески, дижемо у ранг хероја америчке ликове који никада нису постојали, обожавамо долар и клањамо се америчким идолима

Наша деца се играју с Мики Маусима и Барбикама, а гледају Сунђера Боба и Шрека. Према коме се равнају нове генерације? Према Јевгенију Родионову или? Према Валентини Терешковој или Грдани? Да ли наша деца знају за подвиге руског народа? Не знам, али зато сигурно знају против ког зликовца се борио Спајдермен, ко је Капетан Америка и какве моћи има Бетмен

Треба схватити једно: модел је њихов, а ми смо лоши имитатори. Сви смо ми лоши и не претерано смешни кловнови. То вам је исто као да мрког медведа обучете у костим Роналда Макдоналда, натерате га да ждере биг мек и игра уз песму Мадоне ради забаве „прекоокеанских партнера“

КОЛИКО смо слободни у избору земље за живот? Русија, Француска, Шпанија, Велика Британија, Канада, Аустралија, Индија, Грузија – у коју год тачку света да одете, свеједно остајете у Америци.

Ми сви одавно живимо у Америци, било да то желимо или не, било да то схватамо или да се још увек плашимо да погледамо истини у очи.

Процес глобализације, а суштински – американизација планете која немилосрдно брише културне разлике, уништава национални идентитет земаља и народа, мења вредности, руши традиционалне друштвене институције, диктира своја економска и политичка правила игре.

Оружане снаге Сједињених Држава победнички марширају не само по Европи.

Паучина војних база САД обавила је планету: Немачка, Велика Британија, Катар, Аустралија, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Израел, Косово, Кувајт, Турска, Холандија, Јапан, Бразил и још неколико десетина других земаља, где се „изабрани“ људи у маскирним униформама старају о очувању демократије.

Али, није само стално војно присуство САД на територији неке државе оно што обезбеђује тоталну контролу над друштвом. Државе се једна за другом, без борбе, са правима колоније уклапају у амерички модел устројства света. Модел где „изабрана нација“ доминира у свим сферама.

Ми једемо америчку храну, гледамо америчке филмове, шоу-емисије и серије преведене и прилагођене домородцима; ми слушамо америчку музику, причамо енглески, дижемо у ранг хероја америчке ликове који никада нису постојали, обожавамо долар и клањамо се америчким идолима.

Наша деца се играју с Мики Маусима и Барбикама, а гледају Сунђера Боба и Шрека. Према коме се равнају нове генерације? Према Јевгенију Родионову или? Према Валентини Терешковој или Грдани? Да ли наша деца знају за подвиге руског народа? Не знам, али зато сигурно знају против ког зликовца се борио Спајдермен, ко је Капетан Америка и какве моћи има Бетмен.

Није обавезно да руски школарци знају руску историју и руску класичну књижевност, али јесте енглески језик. Без знања страног језика си незналица, нико и ништа, неће те примити на посао на иоле важнију позицију.

Да бисте показали да сте напредни, образовани и да припадате интелектуалцима, довољно је изговорити што више страних термина и англицизама. Ми и не примећујемо како се у свакодневном говору одвија потискивање и замена руских страним речима.

За нас је Америка бастион демократије, рај на земљи. Тамо паре падају са неба, тамо грађани имају све и не улажу у то никакве напоре. Тамо нема неравноправности, сиромаштва, демографских и расних проблема. Тамо живе срећни Барбике и Кенови с њиховим вечитим холивудским осмехом. И амерички сан је сан сваког од нас.

Ми живимо у америчком свету, на брзину скројеном 90-тих по америчком моделу. Ми живимо у складу с америчким законима, с америчком поделом власти, партијама и судовима. Ми радимо само оно што нам дозвољавају да радимо.

Гледамо само оно што нам дају да гледамо, што се сматра општеприхваћеном нормом. Мислимо онако како нам говоре да мислимо. И слободни смо у свом деловању тачно онолико колико нам дозвољавају да такви будемо. Живимо у складу с њиховом идеологијом. Покушавамо да будемо такви као они, такви какве нам их представља пропаганда.

Треба схватити једно: модел је њихов, а ми смо лоши имитатори. Сви смо ми лоши и не претерано смешни кловнови. То вам је исто као да мрког медведа обучете у костим Роналда Макдоналда, натерате га да ждере биг мек и игра уз песму Мадоне ради забаве „прекоокеанских партнера“.

Кревељење и наопакост у свему – од политике до културе.

Дошло је време да почнемо поштено да гледамо свет око себе и нас саме – руским погледом, а не кроз звездано-пругасте наочаре.

Факти