ПОБУНА МЕШТАНА: Добрица Ћосић Секирица је злочинац, нећемо да школа носи његово име!

Осамдесет посто мештана Велике Дренове, родног села Добрице Ћосића, противи се да њихова школа понесе име овог партизанског комесара и идеолога. Мештани су тражили референдум, али им је то право ускраћено. Министарство просвете и многи бивши Ћосићеви другови комунисти, укључујући и оне који су сада у Крунском савету (видети крај чланка), надјачали су Дреновљане.

За све оне који мисле де ја Ћосић био добар писац, препоручујемо до сада најбољу анализу његових (не)дела, из пера Маринка Арсића Ивкова, под насловом “Корени НИН-ове награде“. Наиме, ова награда је установљена ради промовисања комунистичког духа у књижевности, а прва додела је каснила јер ни екипа стручњака није успела на време да упристоји Ћосићеве “Корене“. Сем тога, за комунисте неочекивано, те 1954. године појавио се роман Иве Андрића “Проклета авлија“, па га жири једностано није узео у разматрање.

Подсећамо и на чланак “Романописац из Агитпропа“, писан са комунистичким предзнаком, али они се најбоље познају. У овом чланку видимо да је Ћосић завршио калемарску школу – једину коју је имао – тек у зиму 1942/43. у Ваљеву, као и да му је (туђа) вила у Титовом комшилуку поклоњена негде око 1970, дакле тек пошто је постао “дисидент“. Оцена Ћосићевог књижевног дела је иста као у чланку Маринка Арсића Ивкова: безвредно.

О моралном лику Добрице Ћосића писао је епископ Атанасије Јевтић. Ћосић је директно фалсификовао догађаје у којима је учествовао, зато што је, пише еп. Атанасије, био “човек презаузет собом, скоро затвореник самосвојега, махом умишљенога, а засигурно дефетистичкога света, а он реални свет нихилистички дубоко презире, јер га није успео да преобликује „по својој слици и прилици“.

Подсећамо и на чланке Милослава Самарџића Демантујем књиге Добрице Ћосића као и  Добрице, седи, један!

Следи чланак о побуни мештана Велике Дренове:

Аутор: Бобан Каровић,Фото: Драгана Удовичић

Становници родног села књижевника и бившег председника неће да од 1. септембра школа понесе његово име због, како кажу, злодела која је починио током и после рата
Велика Дренова, Трстеник, Добрица Ћосић, школа, дисидент, фото Драгана Удовичић
БЕОГРАД – Одлука да основна школа у Великој Дренови код Трстеника од 1. септембра понесе име писца и академика Добрице Ћосића за становнике његовог родног села је неприхватљива.

Они истичу да због нимало сјајне улоге током и након Другог светског рата, познати писац у крушевачком крају није остао упамћен по добру, те је сада неморално да школа понесе његово име. Предлагали су и сеоски референдум, али до тога није дошло. Кључну реч је на крају дало Министарство просвете, које је усвојило захтев школске управе да школа понесе име славног писца и некадашњег председника Југославије.

Радош Петронијевић, председник месне заједнице Велика Дренова, каже за Курир да су мештани непријатно изненађени.
– Против тога да се школа назове по Ћосићу било је око 80 одсто становника Велике Дренове, а за то су били само малобројни које је он запослио, па сада хоће на овај начин да му се одуже. Месна заједница је у свему овоме заобиђена и нико нас ништа није питао, него су сами донели одлуку – наглашава Петронијевић и додаје да је више разлога зашто образовну установу не треба назвати по Ћосићу:
– На пример, током и после Другог светског рата у овом крају је било доста убистава и стрељања. Не могу да тврдим да је Ћосић директно учествовао у свему, али можда је могао да спречи. Свега је било тих година, старији људи и дан-данас све то, као и још штошта, памте и могу да посведоче. Такође, добро се зна да су због Ћосића многи завршили на Голом отоку.

Петронијевић каже и да Ћосић, у време док је био на власти и при власти, никада није помогао родни крај.
– Штавише, увек је кришом долазио у Дренову. Због свега што се дешавало, те због онога што је радио, морао је да се крије од људи. Био је, додуше, на једној прослави годишњице школе, али и на то је дошао мучки.

Министарство и директор сагласни
ГЛЕДАЛИ СМО САМО ЊЕГОВ КЊИЖЕВНИ РАД

У Министарству просвете кажу да је преименовање урађено по закону и уз поштовање процедура, што наводи и Драган Радић, директор школе. Поводом негодовања мештана Радић каже:
– Ако они негодују због комунистичког времена, када је Ћосић био на власти, онда мислим да је ипак било сасвим довољно времена да поднесу тужбе суду и да тако покушају да докажу те своје тврдње. Наглашавам, приликом преименовања школе гледало се само на Ћосићев књижевни рад, па мислим да је сасвим у реду да школа понесе његово име.

ЧЛАНОВИ КРУНСКОГ САВЕТА ЗА ЋОСИЋА:

ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ КОМШИЈСКА ЗЛОБА

То је типична комшијска злоба карактеристична за наше људе. Ћосић се од 1944. бавио културом и новинарством и није био у позицији да утиче на политичке одлуке. Блате највећег човека из свог места. Он је помогао да се ублажи режим на Голом отоку према свим сведочењима.

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ ПАМТИМ ГА КАО ПИСЦА

Моје сећање на Добрицу Ћосића је сећање на њега као писца. Да бисте судили о нечијем животу, није довољно оно што чујете од других. Потребне су конкретне чињенице, а ја их у овом случају немам.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ НИЈЕ БИО ПРОРОК У СЕЛУ

Очигледно да ни Добрица Ћосић није пророк у свом селу.

ИЗВОР: КУРИР.РС