Протестно-погромашка трампофобија.
Отприлике тако може да се опише понашање политичких ривала 45. председника САД након његовог званичног ступања на дужност. Па, чак и за време инаугурације. Јасно је да се у Америци програм актуелног шефа државе, који је сасвим јасно био формулисан још током предизборне кампање, не допада се баш сваком.
Исувише оштро – сматрају различите групе становништва. Али, другачије и не може да буде: не може став овог или оног политичара да одговара сваком. На земаљској кугли или у некој држави никада није било нити може да буде свеопштег консензуса.
Разуме се, глупо је порицати чињеницу да је Трамп у неком смислу – револуционар који крши принципе наметнуте његовој земљи у току претходних деценија.
Он корак по корак руши матрицу над чијем су стварању усрдно радили представници пређашњих елитних група. Елементи те матрице чврсто су усађени у свест многих обичних Американаца. Управо они и протестују.
Главно питање је: да ли је ово кретање маса стихијско или је то сценарио у којем су јасно распоређене све улоге. Између осталог и за оне људе који се користе тајно.
За промену било које неугодне власти, чак и оне која се тек појавила, неопходни су војници, топовско месо. Њих једноставно треба правилно усмерити и предложити акционе планове, укључујући и уличне. Амерички политички технолози и стратези су, узгред, тата-мате у том послу. У САД су на ту тему написани читави уџбеници са детаљним инструкцијама.
И овде настаје сумња: да ли се светска „сенка“ смирила, ако се признаје њено постојање, са победом вансистемског и неконтролисаног Доналда Трампа?
Изгледа да није. Категорички није.
Наравно, на дан инаугурације биле су испоштоване све за Америку свете традиције.
Нови председник се руковао са одлазећим и чак га је отпратио до хеликоптера. На трибинама су стајали пређашњи шефови држава са својом децом и укућанима и слатко су се смешкали.
Била је ту и главни ривал Трампа – Хилари Клинтон. Само испод смешака на неким лицима провејавала је хладноћа.
Протести и погроми у САД су у порасту.
Калифорнијски универзитет у Берклију, власници продавница у Њујорку. На крају, фамозан Женски марш који се догодио још у јануару.
Чудновато је што се центри неслагања са новом влашћу налазе управо у срединама које априори насељавају млади и енергични људи. Исти они који у свим превратима имају улогу барута.
Узгред, протестни покрет су подржали и Обама и Клинтонова, што је са њихове стране- ако ништа друго – политички неодговорно.
Испливало је и да је један од финансијера марша феминисткиња – нико други до Џорџ Сорош.
Исти онај „дедица“ Сорош који се представља као филантроп, а у ствари је међународни шпекулант са великим искуством у организацији „обојених револуција“ широм планете.
На овим задацима ради читава фондација названа његовим именом са војском паметних, искусних и циничних стручњака.
Да ли је сада време да се такве технологије користе у Америци?
Ако је тако, онда је Трамп озбиљно нагазио на реп светске либералне елите. А она ће или да одбаци тај реп, као гуштер, а затим да се повуче у удобну и безбедну рупу, или ће свом снагом да се брани и напада.
Изгледа да је изабрана друга варијанта.
САД су ушле у нова доба. Раније се чинило да је та земља – кључна база либералне глобалне елите које држе под контролом енормне финансијске токове.
Може се рећи да су Сједињене Државе њихова отаџбина у филозофском смислу те рећи. Међутим, последњи догађаји показују да то можда и није баш тако.
Америка – то је само привремено згодно уточиште које у случају непредвидиве ситуације може да буде изложено таквом ризику, какав нико не би пожелео својој „родној груди“.
Трамп се окренуо према изворним представама Американаца о својој земљи и предлаже им да се одмакну од светског мејнстрима формираног глобалистима и да се позабаве собом.
То не само узнемирава већ и нервира његове политичке – у широком смислу те речи – супарнике.
Не треба искључити да су они у свом гневу спремни да иду до краја. И да се понашају према САД не као према изузетној и великој држави, на шта смо се одавно навикли, већ као према свакој другој држави којој треба показати где јој је место.
А за почетак, према истим оним уџбеницима, на чело такве државе треба поставити одговарајуће људе. Мада, тешко да ће се Трамп и његови истомишљеници уплашити такве перспективе.
Прошли су и они кроз ватру и кроз воду.
Пише: Иља ХАРЛАМОВ
Факти
фото: BenGarrison Cartoons @GrrrGraphics
