Уз звуке саборске химне “Са Овчара и Каблара” и подизањем саборске заставе на јарбол, у Гучи је данас свечано отворен 54. Драгачевски сабор трубача, први пут уз протест. Овогодишњи Сабор је јединствен и по томе што ће на њему први пут наступити једна жена. За златну трубу у недељу такмичиће се и 21-годишња Данијела Веселиновић са истоименим оркестром из Ариља.
У тренутку отварања Сабора пред Споменик трубачу стигло је око 500 радника Индустријског комбината Гуча – Фармаком Шабац који су протестовали због неисплаћених плата. На челу протестне колоне био је председнник Саборског одбора и председник Општине Лучани Младомир Сретеновић. То је први пут у протекле 54 године да је у Гучи на дан отварања Сабора одржан било какав протест.
Драгачевски сабор трубача отворио је дана у 10 часова председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић. Почетак Сабора традиционално се означава звуком труба и пуцњима из прангија са околних брда. Сабор траје девет дана, а наступиће 1.080 учесника. Такмичење трубача почиње сутра, а завршава се у суботу надметањем трубачких оркестара за “Златну трубу”.
Посебан дочек за првог посетиоца Сабора
Први постилац који је стигао на ту највећу смотру изворног народног стваралашта је Владиша Петровић (49) из села Стрмостен, на планини Белајници код Деспотовца. Он је ове године 30. пут дошао у Гучу пешице. Кренуо је из свог села 29. јула и препешачио је 250 километара.
Владиша каже да је дању путовао, а ноћу спавао код мештана у селима. Израчунао је да је за 30 година до Гуче препешачио 6.500 километара. Организатор Драгачевског сабора трубача, Центар за културу Гуче, приредио му је посебан дочек.
Председник Саборског одбора и председник општине Лучани Младомор Сретеновић рекао је да ће на тој највећој манифестацији изворног народног стваралаштва у наредних пет дана бити приказани садржаји који презентују народну радиност и традициију Србије.
На програму су изложбе радова драгачевских ткаља, ликовне изложбе, етнографске и историјске изложбе, као и наступи културно-уметничких друштава из Србије и иностранства, а вечерас је посебан програм посвећен 100. годишњици Првог светског рата.
У разним програмима наступиће 1.080 учесника, а такмичења почињу у четвртак у 18.00 када ће се надметати млади трубачи из Србије. Два сата касније је и међународно такмичење када ће наступити десет трубачких оркестара.
У петак у 20 часова специјализовани културно-уметнички програм, под називом “Музика спаја људе”, када ће наступити вокални и инструментални састави из иностранства.
Финално такмичење трубача за Златну трубу је у суботу у 21 сат, а у недељу, тачно у подне, одржаће се концерт победничких оркестара, када ће наступити најбољи оркестар, прва труба, труба публике. Специјални гости на сабору биће трубачки велемајстори Елвис Ајдиновић, Дејан Петровић и Дејан Лазаревић.
Бета
фото: Фонет/Д.Н.
Баханалије, него како!! Цвет српске проституције је данас у Гучи!! Благо Србији!!! Благо нама!! Ракију дај!!!
dobro bre zene znam ja da smo mi u svemu bolje od muskaraca, ali ostavite im bar nesto ne moramo da se trpamo bas svuda
Država ide u propast a vi udrite na veselje! Još malo pa ima da plačete!
Нико из породице АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.
Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар. Ипак, признајем да ме не би изненадило кад би Петковићева прича била истинита. Уосталом, Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.
Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.
i veliki pozdrav za Guču i mog drugara Milutina. Čim budem na tom kraju, svratiću kod njega na pilanu … na kafu i piće, naravno i da ga pozdravim. Sve najbolje …