* Проф. др Часлав КОПРИВИЦА: Дошао је последњи тренутак, јер је очигледно председник спреман да погази Устав и део наше територије и наших суграђана препусти неком другом. И то: не било ком другом него илегалној терористичкој творевини која је показала последњих деценија како намерава да се опходи према свима који њима нису по вољи
* Народ је према свим истраживања, преко 80 одсто расположен тако да Србија каже НЕ ако буде суочена са ултиматумом – или ЕУ или Косово. Наше је само – нагласио је Копривица – да то каналишемо и да то буде видљиво у јавности
* Председник Републике је рекао да не жели да буде председник државе која је под санкцијама. Схватамо да је био суочен са оним што је одавно знао да се спрема Србији и да то није лак избор. Али, у крајњем случају, ако представљате државу и као правник знате шта је држава, онда знате да држава не може добровољно да се одрекне своје територије, дела своје ериторије и својих држављана
* Ако држава то уради, она чини акт супротан свом бићу и својој суштини. У суштинском смислу престаје да буде држава. Ако наш председник – рекао је Копривица – нема начина да оствари своје маште да буде председник државе која није под санкцијама, онда постоји начин да он не буде суочен са тако тешком дужношћу,тј. да – одступи
____________________________________________________________
„СВЕТОСАВСКИ проглас за спас Косова и Метохије“ с иницијалним списком угледних потписника представљен је данас, на конференцији у Прес-центру УНС-а у Београду.
Иницијативу су подржали Двери, Заветници, Нови ДСС и ПОКС.
На представљању су испред Покрета за одбрану КиМ говорили проф. др Часлав Копривица и проф.др Душан Пророковић, уредник НСПМ и аналитичар Ђорђе Вукадиновић, политиколог и публициста Александар Павић и публициста Маринко Вучинић.
Факти ће у наредним данима објавити њихова излагања и образложења зашто су донели и потписали „Светосавски проглас за спас Косова и Метохије“.
Први говорник био је Часлав Копривица.
Ево његовог обраћања:
„Пред Божић 2018. смо представили Апел за одбрану КиМ јер смо слутили шта спрема Александар Вучић идејом о разграничењу Србије од Косова и Метохије, односно од своје покрајине, односно од себе саме.
Линк за потписивање прогласа: https://www.peticije.online/389263?u=8580379&s=99964548
Неки су били сумњичави и веровали су да он купује време, да то не може да уради, заклео се на Устав, заклео се на Јеванђеље. Да бисмо на Јовандан ове године, а онда и 23. јануара на конференцији за штампу сазнали оно што су неки од нас знали одмах (за шта није требало много далековидости): да је председник Републике вољан да прихвати француско-немачки папир који је у међувремену постао документ иза кога стоји ЕУ, односно Америка, чија је суштна да Србија треба да призна тзв. Косово.
Председник Републике Србије је најавио у ове две прилике да је он вољан, не да преговара о том документу, него да тај папир треба бити – цитирам – “имплементиран”.
Другим речима, он се обавезао у име Србије (засад, срећом, само усмено) да ће прихватити документ којим Србија признаје тзв.Косово.
Часлав Копривица
Имајући то у виду, ми смо покренули Светосавски проглас.
Кад кажем ми, не мислим само на нас из Покрета за одбрану КиМ и људе из четрири странке родољубиве и државобранитељске опозиције, него спектар људи различитих по страначком ангажману, десницу, левицу, атеисте или религиозне чији је најмањи заједнички именитељ да кажемо `не` ономе што намерава да ураде Александар Вучић и његови помоћници у име државе.
У ту сврху смо, дакле, покренули „Светосавски проглас“ – не више за одбрану КиМ него за спас КиМ.
Дошао је последњи тренутак, јер је очигледно председник спреман да погази Устав и део наше територије и наших суграђана препусти неком другом. И то: не било ком другом него илегалној терористичкој творевини која је показала последњих деценија како намерава да се опходи према свима који њима нису по вољи.
Овде представљамо текст Прогласа и имате прилику да се упознате са именима 188 иницијалних потписника.
Од овога тренутка ће бити доступан и онлајн, за све који желе да подрже нашу иницијативу.
Заправо, ово није наша иницијатива, него смо ми само средство за народ.
Народ је према свим истраживања, преко 80 одсто расположен тако да Србија каже НЕ ако буде суочена са ултиматумом – или ЕУ или Косово.
Наше је само да то каналишемо и да то буде видљиво у јавности.
До које мере председник Вучић пренебрегава оно што мисле не само грађани Србије, што пише у Уставу и у Резолуцији 1244, него што и већина његових гласача сматра, видели смо прошлог викенда када је председница Владе рекла да је за њу незамисливо да се укине Шенген, укину визе и да “не можемо да идемо слободно на зимовања, летовања и у шопинг”.
Дакле, цена државе за Вучића и његове помоћнике је да се иде у шопинг.
Председник Републике је такође рекао да он не жели да буде председник државе која је под санкцијама. Схватамо да је био суочен са оним што је одавно знао да се спрема Србији и да то није лак избор. Али, у крајњем случају, ако представљате државу и као правник знате шта је држава, онда знате да држава не може добровољно да се одрекне своје територије, дела своје ериторије и својих држављана.
Ако држава то уради, она чини акт супротан свом бићу и својој суштини. У суштинском смислу престаје да буде држава.
Ако наш председник нема начина да оствари своје маште да буде председник државе која није под санкцијама, онда постоји начин да он не буде суочен са тако тешком дужношћу,тј. да одступи.
Србија не сме да плаћа замисао председника (да не буде председник државе под санкцијама или државе која је у приликама које нису њему по вољи) тиме што ће се одрицати дела своје територије да би он могао да настави да спроводи свој програм.
Потпуно је несхватљиво – не само са становишта морала и бића државе – да се због добробити једног дела становништва, одричете добробити другог дела становништва.
Замислите да сте отац многодетне породице и да пустите да вам нека деца гладују да би друга била боље обучена. То је управо оно што ради наша власт и на жалост, то није од јуче.
Подсећам, када смо пристали на шенгенски режим, ми смо се одрекли да наши грађани са КиМ буду примљени у шенгенски режим. Другим речима, Србија је већ применом те олакшице ставила до знања да се то не односи на грађане са КиМ, чиме смо трећој страни – оној која нас уцењује – ставили до знања да смо спремни да правимо компромисе око онога око чега ни једна озбиљна држава не може да прави компромисе”.
