Срби са севера Космета чврсто бране позиције неприхватања тзв. Бриселског споразума који их претвара у «косоваре» (држављане «Републике Косово») и који их индиректно региструје као део квазидржавне творевине, у скоријој будућности ће се морати лице у лице срести са војним сценаријем решавања ситуације. Америчка 525 диверзантско-терористичка бригада спроводи масовну војну вежбу током три недеље на војном полигону Хохелфелс (Hohenfels) у Немачкој, са радним задацима, како наводе извори, који је очекују на Косову. Ова 525 бригада представља прву чисто америчку бригаду која је ушла у састав КФОРА. Она ће бити распоређена у источном сектору КФОРА (Косовска Каменица, Витина, Гњилане, Урошевац, Штимље, Качаник и Штрпце). Истовремено, на Космет долази и 38. моторизовани стрељачки пук који је, како је било првобитно планирано, требало да буде дислоциран у Авганистану, али је потом промењена дестинација. На војним вежбама се увежбавају следећи задаци: гушење нереда, узајамно садејство са цивилима, евакуација рањеника, планирање војних операција. Али што је најинтересантније, морамо приметити да ће заједно са КФОРОМ и ЕУЛЕКС осигуравати слободу кретања – то јест, демонтирање српских барикада које блокирају приступ албанској полицији и специјалним јединицама на север Космета. Долазак 525 бригаде очекује се крајем маја – почетком јуна 2013. године. Војне снаге те бригаде замениће персонал америчке Националне гарде. (1)
На тај начин САД у овом тренутку прелази на етапу директног војног управљања регионом са вероватном применом војне силе против Срба на северу Космета, са циљем да се они апсорбују под власт Приштине. Треба рећи да моћно залеђе 525-ој бригади , представља америчка база «Бондстил» (околина Урошевца) која је у ствари камен темељац војно-стратешке доминације на Балкану ради успостављања пуне контроле над путевима који воде на Блиски Исток, Северну Африку и Закавказје. Изван граница САД, «Бондстил» представља најкрупнију војну базу. (База је добила име по Џејмсу Бондстилу – ветерану Вијетнамског рата). База се налази на земљишту отетом од Срба, а саграђена је у рекордном року од јуна до октобра 1999. године. База представља центар источног сектора КФОР-НАТО и заузима површину од око 800 хектара. У њен састав улази 25 км путева, 300 објеката, 14 километара земљаних и бетонских ограда средње дебљине 2,5 метра, опасана је бодљикавом жицом и има 11 кула стражара.
Овде се налазе хангари, хеликоптери, артиљерија, тенковски центри. Персонал у бази може да живи потпуно изоловано – вода и струја су аутономни, постоје многобројне продавнице, биоскопи, библиотеке, гимназије, две цркве и болница (најсавременија у читавој Европи). Присутна су чак и сопствена издања новина и часописа, роба стиже директно из САД. Да напоменемо да је најважнија карактеристика «Бондстила» да њена снага далеко превазилази потребе Косова, па чак и региона, она омогућава да се одржи контрола у правцу три мора: Јадранског, Средоземног и Црног мора. Логистичку подршку могу пружити релативно близу распоређени аеродроми у Тирани, Приштини, Болоњи, Драчу, Скопљу, Тузли.
Поред непосредних борбених задатака «Бондстил» има и заштитну функцију чији су циљ између осталог и гасоводи, траса тзв Трансбалканског нафтовода који треба да замени «Набуко». Његова маршрута треба да обезбеди испоруке нафте из Каспијског мора (како би се превазишле могућности снабдевања преко Босфора) и преко Бургаса прелази на Бугарску црноморску обалу, Македонију до албанске луке Влора на Јадрану. Даља дистрибуција нафте планира се помоћу супер-танкова – у Западну Европу и САД. Индикативно је да су «Бондстил» и транс балкански нафтовод изградили једну заједничку фирму «Халибартон» која је тесно повезана са бившим потпредседником САД Диком Чејнијем. (2)
Алваро Хил Роблес Европски комесар за људска права Савета Европе посетио је «Бондстил» током 2002 години. Он је у свом извештају из новембра 2005. године, oписао базу као «мали Гвантанамо», критикујући крајње негативним изразима америчку владу због услова у којма се држе затвореници. Према расположивим извештајима, база представља транзитну тачку у пребацивању затвореника.
База САД «Бондстил» саграђена на туђој територији, на туђој крви и мукама, има улогу да служи успостављању војне контроле САД над регионом Балкана, између осталог и над трасама гасовода.
У вези са тим, генерални курс САД на Балкану усмерен је ка инкорпорацији Балкана у евроатланске структуре. Уколико је и било сумње да ће Србија наставити пут по датом вектору, представници САД те сумње нису гласно испољавали. Напротив, Стејт департмент је изражавао чврсту увереност у непромењивост својих освајања на Балкану и «припајања» Србије процесима стварања нове реалности, не само на југу, него и на северу Космета. Тако је Филип Гордон, замениг Генералног секретара Стејт департмента, у јулу 2012. године током своје посете Приштини, а уочи формирања нове српске владе после избора из маја 2012. године, више пута истакао да «САД чврсто подржавају независност и територијални интегритет Косова», «без обзира каква ће влада бити формирана – она ће морати у потпуности да примењује споразуме постигнуте у дијалогу до овог тренутка и у перспективи…». Канцеларију Приштине у Косовској Митровици он је оценио као «тежњу владе да свим грађанима земље обезбеди услуге». (3)
Поводом кључног питања – признавања независности Косова од стране Србије као услова за добијање датума за почетак преговора о приступању у ЕУ – Филип Гордон је још на хрватском самиту 7. јула 2012. године кристално јасно на језуитски софистициран начин објаснио немилосрдне захтеве према Србији. «Ни ми, ни ЕУ не очекујемо – рекао је Гордон – да Србија призна Косово. Она то не мора да ради. Међутим,Србија мора да призна реалност постојања демократског, сувереног, мултиетничког Косова у његовим данашњим границама. И на крају, Београд мора да ускрати подршку нелегалним паралелним безбедносним структурама и правосуђу на северу Косова и даобезбеди слободу кретања за све. Поред тога, Београд не би требало да блокира покушаје спровођења мера о децентрализацији Косова. Виталан део тог процеса прдставља обезбеђење права свим заједницама на Косову – укључујући и косовске Србе…»(подвлачење А.Ф.). (4)
Српска влада је у овом тренутку као животно важан задатак поставила добијање датума за почетак преговора о приступању ЕУ, и у вези са тим почетак примене такозваног Бриселског споразума третира се као одлука која је од највећег националног и државног значаја за Србију. (5) Са министром иностраних послова Немачке Гвидом Вестервелеом који је 19. маја текуће године боравио у посети Београду, постигнут је договор о развијању плана око примене Бриселског споразума од стране Србије, а током следећеих неколико недеља треба да буде и «опипљивих резултата» у реализацији примене споразума. У случају «опипљивих резултата» Вестервеле је обећао да ће се пред Бундестагом и у влади Немачке заложити да Србија добије датум за почетак преговора о ступању у ЕУ. Препрека на путу (по дефиницији Вестервелеа храбре одлуке), представља неспремност Срба са севера да се растворе у наркокриминалној албанској творевини. Међутим, «средство за убеђивање» у виду 525 посебне бригаде већ се спрема за долазак на Космет.
