Руска банка ВТБ почела да ради међународне обрачуне у јуанима. У банци претпостављају да ће се трансграничне операције у кинеској валути одразити на раст обима трговине између две државе.
Ипак, експерти сматрају да ће обим трансакција у националним валутама бити незнатан, а да јуан ипак не може да потисне долар у руско-кинеској трговини.
Прву трансакцију од 20 милиона јуана ВТБ је обавила кроз своју шангајску филијалу 21.маја. Односно, свега 4 дана после потписивања споразума са Банком Кине, које се одиграло у присуству председника Русије Владимира Путина и председника НРК Си Ђипинга. Документ предвиђа узајамну сарадњу две стране у калкулацијама у којима се користе националне валуте, као и код међубанкарског кредитирања.
Раније је шангајска филијала ВТБ могла да оствари међународне транскације само у иностраним валутама и у рубљама. Сада клијенти ВТБ могу да остваре и трансакције са кинеским клијентима у јуанима, користећи рачуне које већ имају отворене у шангајског филијали, а такође могу да размештају своје депозите у НРК.
У руско-кинеској пограничној трговини јуан се користи већ одавно. Још 2002.године централне банке две државе су потписале споразум, према којем од 2005.године се трговина и туристичке услуге могу остваривати упоредо у две конвертабилне валуте- у рубљама и јуанима. Сада су Русија и Кина одлучиле да уведу коришћење јуана и ван оквира пограничне трговине. Укратко, обим транскација у јуанима међу крупним финснаскијским институцијама неће бити значајан, убеђен је директор руског Института стратешких анализа Игор Николајев:
И рубље и јуани нису резервне валуте. Потенцијал употребе јуана чак у условима билатералне сарадње је реално ограничен. Зато што увек, када компанија реализује некакву робу или услугу, она жели да добије ту валуту коју може да користи у спољној трговини са другим државама.
Игор Николајев сматра да могуће санкције Запада у односу на Русију могу да убрзају процес активног укључивања јуана у руско-кинеске спољноекономске везе и односе. Неки аналитичари не искључују да ће у будућности споразуми који буду регулисали извоз енергената у НРК бити закључивани у кинеској валути.
Ипак, потпуно одбацивање долара у корист јуана за сада није повољна опција ни за Русију ни за Кину. За прелазак на трансакције у јуанима био би неопходан огроман рад централних банака две државе, како би валута била достављена на Русије. Односно, било би неопходно закључити своп-споразуме са кинеском централном банком на огромне суме.
Допунска емисија јуана би неизбежно изазвала инфлацију у Кини, са чијом контролом се власти тешко боре. Иако је 2009.године Кина предлагала да се валуте држава БРИКС укључе у корпу специјалних права позајмица, ипак никада није директно изјавила да жели јуан као светску резервну валуту.
Јер, држава која има резервну валуту, неизбежно иде ка трговачком дефициту на рачун ојачавања своје новчане јединице. Кини сада ова ситуација није потребна. Зато је реално у скорије време очекивати да пар рубља-јуан, вероватно буде коришћена најпре у пограничној трговини. Ипак, овим је тенденција удаљавања од америчке валуте већ постала јасна.
Глас Русије
