УОПШТЕ се не ради о ауто-путу, већ о храсту. Решили су да га сруше, и то вам је! Јер, не може у Србији да постоји најстарији храст у Европи! То никако!
Овако је у понедељак песник Добрица Ерић за „Новости“ прокоментарисао ситуацију у селу Савинац, код Горњег Милановца, где се храст стар више од шест векова испречио на траси Коридора 11. Песник је у недељу по подне био у Савинцу са још неколико стотина оних који су стали у заштиту ове грдосије.
– Невероватно је да баш туда иде траса пута, а знате ли колико око тог храста има простора, и са леве и са десне стране. Чак, кад би трасу померили била би мања кривина пре тунела који долази после ове деонице, а не овако како је пројектовано да иде „лакат“ кривина па у тунел – причао је Ерић.
– То је ван сваке памети људске! А да не говорим – државне, односно наше власти!
У одбрану храста стали су и многи други уметници…
Неозбиљно је то, бесмислено. Постојећи запис се никада не руши. Кад се сруши сам од себе, сади се нова младица, читају се молитве за посвећење и трајање новог записа. Нисам дао, нити ћу дати благослов за рушење тог записа! – категоричан је Партеније (Дачић), игуман Манастира Светог Саве на Савинцу. Манастирска црква је богомоља за 400 домаћинстава у шест села парохије таковско-савиначке, прва зидана у Србији после њеног пада под турску власт. Овај, први манастир посвећен Светом Сави, датира из 1819.
– Нестао је онај океан српских храстових шума из путописног записа Ханса Кристијана Андерсена. Кнеза Милоша су српски сељаци преклињали да не сече храстове просецајући путеве кроз Србију.
Кнез се није обазирао, иако је у своје време почео под Таковским грмом. Овај храст је преостали талисман српске историје, као судбине.
Шта ће бити, страх ме је и да претпоставим. Имамо ли кнеза Милоша који ће се оглушити?! – каже Милован Витезовић.
У недељу су под храстом били књижевник Милош Капетановић, вајар Радољуб Радовић и сликар Радојко Солујић.
– Страни и домаћи моћници руше све пред собом.
Нико да се запита: одакле му право да зарад незграпне људске творевине уништавају оно што је природа поклонила незајажљивом људском роду?
Кога је брига што нас обичне Србе душа боли за овим светим храстом, за свим догађајима који су се под њим и око њега вековима дешавали?
Ту су се људи молили за род и пород, Бог да благосиља. И ми се, у име истомишљеника и своје, молимо да запис поживи, тако нам Бог помогао! – сетно каже Капетановић.
У ЈП „Коридори Србије“ још не знају на који ће се начин решити цела ствар.
Министар Веља Илић је оформио тим стручњака који има задатак да пронађе најбоље решење.
Новости
Jel ovo Dobrica Erić ?
јесте.
Ne moze kod nas da opstane nista sto je vredno,zato korova na svakom koraku.
"У свакој земљи има корова, само се у Србији коров залива."
Sigurno postoji nachin da se napravi obilaznica oko hrasta! Ali proklete pare i bolesni inters skoro uvek unishte neshto plemenito, zivo i lepo! Svi koji brane ovaj stari hrast koji je i sveti zapis, mogu da budu ponosni shto su na pravoj i onoj lepshoj strani zivota!
А Србија се разби од градње путева па је дошла и до овог храста, срамота. Народе не дај да те газе на свком кораку а поготово у Вери и традицији. Запис је запис, неке ствари се не мере новцем или асфалтом кога по обичају покраду по који сантиметар километрима.
KO odsece granu ovog HRASTA nek mu niko ne oprasta.Ovaj HRAST je dokaz slobode SRBA
Nadam se da ce se nekako ljudi organizovati i u sto vecem broju sacuvati hrast,a nesto slicno se desavalo i u Turskoj,sto znaci jedno,nekakav bolestan pacijent zeli da unisti sve sto ima prirodnu vrednost,nase okupatore treba oterati iz nase Srbije,…decenijama je muce i prodaju,izrodi bolesni!