УПЕКЛО је јулско сунце, али то нимало не смета археолозима и студентима да испод стабилне конструкције балона, који пружа баш добру заштиту, ископавају остатке двеју неолитских кућа, од укупно четири које се налазе под балоном.

Са овог места, тик уз ауто–пут, са десне стране из правца Параћина ка Београду, у атару села Дреновац, пуца поглед на велелепни локалитет површине шездесетак хектара. Трећина замљишта никад неће бити истражена, јер се налази под Коридором, а и остало је тек “загребано”, иако ту већ десетак година истражују студенти из разних земаља. Тако је и овог јула. На терену је тридесетак истраживача, колико финансије дозвољавају, а радиће до августа. Под будним оком др Славише Перића са београдског Археолошког института, његове колеге и студенти из Београда и Сарајева, докторанд са Харварда, стручњаци из Бугарске, те запослени у параћинском Завичајном музеју, покушавају да докуче како се живело у овој великој настамби четири миленијума пре нове ере. Какве су им биле куће, социјални контакти, породице, друштвени живот…

– Оно што сад ископавамо испод балона потиче из периода касне Винче, око 4.000 година пре нове ере. Али знамо сигурно да постоје три фазе насељавања – старчевачка култура, винчанска и касна неолитска Винча – објашњава нам Бранислав Стојановић, археолог и директор параћинског Завичајног музеја, који је и сам, још као студент, радио на том локалитету. – Неолит је почетак припитомљавања биљака и животиња, златни период човечанства. Људи су живели доста организовано у насељима која су и за садашње прилике велика. Има још неколико десетина сличних насеља у средњем Поморављу, али је овде локалитет тако велики да ће многе генерације имати шта да истражују после нас.

Интересантно је да су све куће у неком тренутку биле спаљене, али се још увек не зна који је узрок тих пожара. Има индиција да су људи сами палили куће пре него што су их напуштали, селили се. Нажалост, гробови још нису пронађени. Откривено је можда десетак скелета, али тек кад сазнамо начин како су у неолиту сахрањивали своје мртве, знаћемо више о унутрашњем уређењу и организацији друштва. Сигурно је да су се бавили сточарством и пољопривредом и правили куће – дрвене конструкције, од блата, такозване чакмаре, какве и данас у неком облику постоје.

– Од четири куће које се налазе под балоном, три су биле спратне – потврдио нам је професор др Славиша Перић. – Спрат је био у виду галерије над делом објекта, а покретни и непокретни проналасци углавном су исти као и у приземљу. И на спрату смо открили пећи, керамичке посуде и жрвњеве. Препостављамо да је у једној таквој кући димензија 12 пута пет метара, са три просторије, живело до осморо чланова домаћинства. Оваква организација стамбеног простора отвара питање друштвене организације и породичних односа. Уједначене димензије објеката и мали размак између њих говоре да су имали планску градњу, да је постојао неки вид хијерархије у одлучивању и да није било простора за окућнице. То значи да су земљу обрађивали на површинама ван насеља.

Величина налазишта и близина ауто-пута створили су услове да на овом месту никне научно-истраживачки центар, па је тако настао пројекат Центра за истраживање неолита Балкана. Држава је већ уложила позамашна средства, управна зграда која ће бити истурено одељење Археолошког института стављена је под кров, али треба још много средстава да би се пројекат завршио до краја. Др Перић каже да већ две године очекују новац за радове на унутрашњем уређењу.

ГЕОМАГНЕТНА СНИМАЊАГеомагнетна снимања открила су под земљом више од 600 објеката, од којих је 300 стамбених. То је једно од највећих неолитских налазишта, урбано насеље у којем је живело до 3.000 људи. Мада, отворено је питање да ли су сви ти објекти из истог периода, да ли су постојали истовремено.

– Конкурисали смо на више места, али још нисмо добили одговор, ни позитиван ни негативан. До сада је постојало разумевање за ове послове, па очекујем да ће и даље тако бити кад се заврши формирање владе. Министарство културе за овогодишња ископавања одобрило нам је милион динара и такође још милион за израду пројекта за конзервацију, а добили смо средства и за штампање публикације која ће садржати све што смо у Дреновцу урадили до сада – наводи Перић.

Налазиште би већ током следеће године могло постати доступно посетиоцима, јер ће бити конзервиране и спремљене за презентацију све четири куће под балоном. Одобрени су паркинг на ауто-путу и стајалиште код локалитета, а у плану је још изградња музеја и ресторана.

ДОКТОРАНДИ И СТУДЕНТИ

Уз наставак радова под балоном, у јулу је отворена још једна сонда 250 метара источно, ров са врло мало покретних налаза. На том месту затекли смо Ијана Остерајкера, археолога докторанда са Универзитета у Кембриџу. Каже да се одушевио налазиштем кад га је видео први пут, у марту. Вратио се да би узео узорке земљишта за микроморфологију, што је његова специјалност.

Под балоном је Ајша Чохаџић, студенткиња из Сарајева, а поред ње Ђурђа Обрадовић, докторанд и сарадница на београдском Археолошком институту, која нас је провела кроз локалитет.

Зорана Рашић, Новости