БЕОГРАД – Државна ревизорска институција (ДРИ) објавиће крајем октобра коначне податке о јавном дугу Републике Србије на дан 31.12. 2011. године, најавио је данас државни ревизор Радослав Сретеновић.
Он је новинарима у Скупшитни Србије рекао да тачни подаци о јавном дугу могу бити објављени тек након коначног извештаја.
„ДРИ је пре месец дана започела ревизију јавног дуга Републике Србије и практично се налазимо у завршсној фази те ревизије”, рекао је Сретеновић.
Он је навео да је у току припрема нацрта извештаја и истакао да му закон и пословник ДРИ не дозвољавају пре објављивања извештаја да саопшти јавности прецизније информације о томе колики је био јавни дуг на крају прошле године.Он је напоменуо да је свакако јавни дуг имао тенденцију пораста.
Сретеновић је рекао да ће први нацрт извештаја бити објављен карајем септембра или почетком октобра, након чега ће Управа за јавни дуг Републике Србије имати право на приговоре у року од 15 дана.
Министар финансија и економије Млађан Динкић изјавио је синоћ да су претходно Министарство финансија и тадашњи премијер Мирко Цветковић фалсификовали податке о висини јавног дуга на крају 2011. године, наводећи да он износи 45,1 одсто бруто домаћег производа, уместо 49,6 одсто, колико дуг стварно износи.
———————————————-
Цветковић негира прикривање дуга, економисти несагласни
Бивши премијер и министар финансија Мирко Цветковић демантовао је да је његово министарство фалсификовало јавни дуг на крају 2011.
„Није тачно да је Министарство финансија било шта сакривало, нити да сам ја у том смислу дао инструкције било коме. Постоје најмање две дефиниције јавног дуга, а Министарство финансија се држало дефиниције из Закона о јавном дугу”, тврди Цветковић.
Он је, позивајући се на податке Министарства финансија, изјавио Танјугу да је јавни дуг почетком ове године износио 45,1 одсто, док је, према обрачуну НБС из тог времена био нешто већи – 45,8 одсто.
Према речима Цветковића, сви ти подаци постоје и могу се проверити.
Реакција Цветковића уследила је након што је министар финансија и економије Млађан Динкић, у емисији Б92, рекао да су претходно Министарство финансија и бивши премијер фалсификовали податке о висини јавног дуга на крају 2011. године. Према речима Динкића, приказано је да је јавни дуг на крају 2011. износио 45,1 одсто БДП, уместо 49,6 процената, колики је тај дуг заиста био. Динкић је навео да је тиме практично сакривена сума од 1,2 милијарде евра, односно 135 милијарди динара дуга, а да су и „неки људи из ДС-а”, пре свега Цветковић, тиме обманули јавност и кршили закон. Економисти, такође, дају аргументе и за и против оцене да је јавни дуг фалсификован.
За Љубодрага Савића различити подаци о јавном дугу од стварних нису никакво изненађење:
„Припадам кругу економиста који су дуже време упозоравали да званични статистички подаци нису онакви каква је српска реалност, односно да се често на одговарајући начин прилагођавају”, рекао је он за Танјуг.
Према Савићу, невероватно је да је јавни дуг тако много „експлодирао” у протеклих шест – седам месеци, то само значи да је тај дуг и раније био много већи, што је неко из претходне владе врло свесно у предизборној години прикривао.
То је нешто што је било карактеристично не само за претходну владу него за владе у протеклих неколико деценија, истакао је Савић.
Он је додао да га чуди да Динкић није знао за стање јавног дуга, имајући у виду да је добар економиста да је дуго присутан у влади, да је био гувернер, а има и прилично добар осецај за бројке и реалност.
Владимир Круљ, виши саветник у консултантској кући Креб и Гевин Андерсон из Брисела, подсетио је да смо се и у време претходне владе суочавали са различитим проценама учешћа јавног дуга у БДП-у: Народна банка Србије је више пута тврдила да је јавни дуг премашио законски ниво од 45 одсто БДП-а, док је ресорно министарство те тврдње демантовало.
Круљ је додао да треба узети у обзир и то да је у изборном периоду и до формирања нове владе, што је предуго трајало, дошло до повећаног задуживања државе, како би се омогућило несметано функционисање буџета.
За економисту Центра за слободно тржиште Александра Стевановића различити подаци су резултат „играња” методологијом:
„Играње методологијом је нешто што одувек постоји. Дуг се може обрачунавати на много начина и власт користи ону методу која јој тренутно највише одговара”, истакао је тај економиста у изјави за Танјуг.
Он, међутим, сматра да се „нека појава не може сакрити тако што ће методолошки бити другачије обухваћена”.
Економиста Љубомир Маџар сматра да није било могуће фалсификовати податке о јавном дугу Србије крајем прошле године.
Он је такође уверен да су сви, како министри, тако и јавност, могли да се обавесте о стању јавног дуга, јер су Народна банка Србије и Министарство финансија редовно објављивали податке о висини тог дуга.
„Свако је могао да узме и подели две цифре – износ дуга са проценом бруто домаћег производа (БДП) за текућу годину или са цифрама за претходну годину и никаква мистерија то није била. Неодржива је тврдња да министри нису могли да буду обавештени о тако важним економским подацима”, навео је Маџар.
