Сцене из цртаћа у којима јунак ривалу подмеће љуте папричице после којих он почиње да бљује ватру, нису без разлога. Љуте намирнице као што су паприке, бели лук или бибер, у стварности не производе ефекат ватре, али како наглашавају стручњаци, и те како греју тело и подстичу циркулацију. Ово је нарочито важно у току ледених дана када и под гомилом одеће цвокоћемо.

Као по правилу, кад дође зима људи се затварају у куће, појачава се апетит и већина у тим ситуацијама жуди за храном која је хиперкалорична, масна и слатка. А то је, како наглашава нутрициониста и ароматерапеут Милка Раичевић, погрешно јер доводи до повећања тежине и до пада имунитета.

– Да бисмо подигли имунитет треба да узимамо храну која убрзава метаболизам, све што је љуто, све што убрзава циркулацију и омогућава да се тело загреје. На првом месту то су бели лук, све врсте љутих паприка, бибер, али и ђумбир. Он има фантастично деловање на организам јер може да се користи и као зачин и као чај. То би требало да буду приоритетне намирнице, али и све оно што је тренутно присутно на пијаци, а свеже је и зелено, како бисмо стално уносили и витамине и минерале. То су на пример разне врсте купуса, кромпир, лук – наводи Раичевић додајући да су у хладним данима и намирнице као што су шаргарепа, цвекла, целер, зелениш, цитрусно воће, рен и те како корисне када говоримо о подизању имунитета и загревању организма.

– Изузетно је делотворна и топла храна – супе, поготову пилеће. Не само што ће да нас загреје него садржи врло корисне састојке. Осим тога, када се уноси у организам људи се и инхалирају – напомиње Раичевић.

Добро дејство на грејање организма у хладним данима имају и чајеви и етерична уља која се удишу.

– Чајеви свакако да, и у њих се не мора додавати мед. Ујутру се пију они који подижу имунитет као што је ехинацеа, зелени, разне врсте црних, и мора да се користи са Це витамином. Не треба га пити док је претерано топао јер ће имати контраефекат – указује Раичевић наглашавајући да су добри и компоти, али без шећера.

– Уколико некоме није довољно сладак нека дода мед. Треба водити рачуна да компот буде ужина, а не да се користи после главног јела – каже Раичевић.

Заблуда у посту
Посебан савет стручњаци упућују људима који посте јер ова врста исхране не гарантује да ће се у току зиме на тај начин ишчистити организам, изгубити килограми и обезбедити довољно енергије. Ако неко у посту жели да се заслади воћем оно не треба да буде кандирано и зашећерено. Исто тако, као ужина знатно је бољи и хранљивији компот него две кришке белог хлеба са дебелим слојем џема пуног шећера.
Да је зими, како бисмо имали енергије, врло важан добар распоред оброка указује и др Мирјана Лапчевић, лекар у београдском Дому здравља Вождовац.

– Подржавам исхрану за коју народ каже: „Доручак поједи сам, ручак подели са пријатељем, вечеру дај непријатељу.” Значи, доручак је најважнији оброк што многи не схватају. Он може да буде разнолик и у зимском периоду. Домаћа сланина је најбоља. Ко може уз њу да једе црни или бели лук заиста се здраво храни. Наравно кајмак, сир, млечни производи, јаја, све те намирнице током доручка могу да се конзумирају без посебних последица на крвоток, а довољно су енергетски богате – упућује др Лапчевић додајући да је и зими врло важно да се дан подели у три оброка и две ужине како бисмо имали енергију.

– За ужину треба да се користи воће. И то најбоље оно са поднебља у којем живимо. Јабука је на пример врло квалитетно воће са нашег простора. Што се тиче главних оброка важно је да у току дана имамо три порције салате, односно зелениша. Она је свакако најбоља када је пресна – наглашава др Лапчевић.

Салата којој увек треба дати предност је, додаје докторка, купус, јер нема калорија и не гоји, а кабаст је па држи ситост.

– Зими је кисели купус најпожељнија храна зато што је поред ових особина пребогат Це витамином. Исто тако и туршија. Паприке које печемо и ајвар су за очи и душу, а за здравље су туршија и кисели купус или свеже поврће – наводи др Лапчевић указујући да би два пута недељно требало да једемо и рибу, а ако смо жељни традиционалног меса да то не буде свињетина него пилетина, ћуретина или јагњетина без масноће.

– Пример добре и избалансиране исхране су дијабетичари који слушају савете стручњака и уносе онолико хране колико им треба и која им је препоручена – каже др Лапчевић.

Маслиново уље и бели лук – добитна комбинација
Стручњаци наглашавају да је у току зиме поред грејања тела квалитетним намирницама, једнако важно да се води рачуна и о нивоу масноћа у телу, али да се оне не користе преко пржене хране и масног меса, већ на друге начине.

– Увек на уму треба да имамо шта су то здраве масноће. То је пре свега маслиново уље. Фантастична комбинација су ово уље и бели лук. Такође путер и маст од мангулице. На пример, намажете нешто од тога, ставите љуту паприку и белог лука или бибера и тиме угрејете организам. Здраве масноће су и бадем, лешник, ораси, сусам, сунцокрет које треба јести сирове, а не у колачима – указује Милка Раичевић напомињући да се мора водити рачуна и какав хлеб једемо и у ком облику су житарице.

– Пшеница са опном далеко више ће нас држати ситим, а имаћемо и влакна која су нам и те како важна. Али, ако волите бели хлеб, онда нека буде тостиран и не треба га комбиновати са храном која у себи садржи засићене масти – наглашава Раичевићева.

Аутор: Дејан Алексић, Политика.рс

фото: иСток