Највеће подморнице на свету класе 941 „Акула“ (НАТО кодификација SSBN „Typhoon“) које су вероватно икада изграђене, могу постати екстремно наоружана платформа са рекордним бројем крстарећих ракета “Калибр”. Овако нешто је најавио један од највећих ауторитета у поморској сфери- руски вице-адмирал Олег Бурцев који је донедавно обављао функцију начелника Главног штаба руске ратне морнарице
Као што произилази из изјаве адмирала Бурцева, тешки подводни ракетоносац класе 941 „Акула“ (НАТО кодификација SSBN „Typhoon“), који по својим димензијама и укупном депласману представља убедљиво највећу подморницу на свету (укључујући ту и снагу њеног нуклеарног наоружања), у перспективи може бити модернизована у супер-носача високопрецизних крстарећих ракета, које су опремљене конвенционалним бојевим главама. Подморница оваквих димензија може да постане подводна платформа за чак 200 крстарећих ракета „Калибр“ и супероничних против-бродских ракета „Оникс“, а већ сутра, или у веома блиској перспективи, и носач хиперзвучних тактичких ракета „Циркон“, које се у овом моменту налазе у финалној фази тестирања пред увођење у оперативно наоружање-преноси интернет портал РГ.
Највеће подморнице на свету класе 941 „Акула“ (НАТО кодификација SSBN „Typhoon“) које су вероватно икада изграђене, могу постати екстремно наоружана платформа са рекордним бројем крстарећих ракета “Калибр”. Овако нешто је најавио један од највећих ауторитета у поморској сфери- руски вице-адмирал Олег Бурцев који је донедавно обављао функцију начелника Главног штаба руске ратне морнарице
Као што произилази из изјаве адмирала Бурцева, тешки подводни ракетоносац класе 941 „Акула“ (НАТО кодификација SSBN „Typhoon“), који по својим димензијама и укупном депласману представља убедљиво највећу подморницу на свету (укључујући ту и снагу њеног нуклеарног наоружања), у перспективи може бити модернизована у супер-носача високопрецизних крстарећих ракета, које су опремљене конвенционалним бојевим главама. Подморница оваквих димензија може да постане подводна платформа за чак 200 крстарећих ракета „Калибр“ и супероничних против-бродских ракета „Оникс“, а већ сутра, или у веома блиској перспективи, и носач хиперзвучних тактичких ракета „Циркон“, које се у овом моменту налазе у финалној фази тестирања пред увођење у оперативно наоружање-преноси интернет портал РГ.
Можда се некоме идеја о преоружавању оваквих „колоса“ чини чудном, или у најмању руку закаснелим пројектом. Међутим, треба истаћи да се у резерви тренутно налазе две подморнице-гиганта ТК-17 “Архангельск” и ТК-20 “Северсталь” које већ годинама стоје у Беломорској војној бази која се налази у граду Северодвинск. Према речима чувеног академика Сергеја Коваљева, који је иначе главни конструктор ових „џинова“ подморнице класе „Акула“ су се показале као веома поуздана пловила.
Укупан број подморница супер-тешке класе 941 „Акула“ које је изградио бивиши СССР, износи шест јединица. Њих је пројектовао Централни конструкторски биро за поморску технику „Рубин“, а изградило бродоградилиште „Севмаш“.
Три „Акуле“ од укупно шест, су услед познатих историјских околности (колапс СССР-а) повучене из оперативне употребе. У периоду од 2005-2009. године, оне су исечене и претворене у метални отпад, а целу операцију у оквиру „Заједничког смањења опасности“ су финансирале САД. Прва изграђена подморница ТК-208 је том приликом имала среће, јер је Русија успела да обезбеди финансијска средства за њен ремонт и модернизацију на стандард 941УМ (преоружавање „ракетоносца“ новом генерацијом ИБР „Булава“), када је 2002.године поново враћена у оперативну функцију. Данас ова подморница носи име ТК-208 „Дмитриј Донски“.
Поред подморнице ТК-208 „Дмитриј Донски“, постоје још две подморнице овог типа које се налазе у једном комаду. Као што смо већ рекли ради се о подморницама ТК-17 “Архангельск” и ТК-20 “Северсталь”. Ове две подморнице ће бити главни кандидат за капиталну модернизацију уколико дође до разраде пројекта њихове пренамене из стратегијске нуклеарне подморнице у нападну, која ће бити наоружана великим бројем тактичких ракета различите намене.
„Димензије ових подморница су такве да оне могу да носе по 200 крстарећих ракета“- недавно је рекао Начелник главног штаба руске ратне морнарице. Као квалитетно решење пренамене подморница стратегијске намене, узет је пример америчког аналога „Охајо“. Ове подморнице су иницијално биле наоружане интерконтиненталним балистичким ракетама „Трајдент-1“. Американци су четири подморнице ове класе преоружали са крстарећим ракетама „Томахавк“. У овом моменту свака од ове четири подморнице појединачно носи по 154 ракете овог типа.
Експерт је напоменуо, да савремени ратни бродови који се налазе у саставу руске ратне морнарице технички ни по чему не заостају за америчким конкурентима, али да је основни проблем у недовољно великом борбеном комплету ударног ракетног наоружања, где су Американци остварили осетну предност. Ми се не може упоредити ни са Кинезима, рекао је руски адмирал. Њихов разарач класе 055 може да носи до 112 крстарећих ракета, док нпр. најновије руске ракетне фрегате класе 22350 “Адмирал Горшков”, “Адмирал Касатонов” и “Адмирал Головко” заједно могу да понесу до 48 ударних ракета. Нове фрегате исте класе које тек треба да уђу у наоружање ће имати максимално 24 ракете по једном броду.
Према речима вице-адмирала Бурцева ради се о очигледно малом борбеном комплету у односу на конкуренцију, где би модернизација супер-тешких подморница класе „Ајкула“ и њихово претварање у платформе за ношење крстарећих ракета у огромној мери вратиле поремећени баланс.
Искуства из пројекта „Груша“
Руским бродограђевијским компанијама није страна трансформација нуклеарних подморница.Један од највећих пројеката овог типа је носио ознаку „Груша“. О чему се ту ради?
Конретно, у питању је била модернизација серије атомских подморница класе 667А „Навага“. Овај пројекат је подразумевао да се из корпуса ових подморница у потпуности исече и уклони одсек са силосима старих ракета, а на његово место уклопи нови, у којем се налазило осам торпедних цеви у калибру 533мм. Том приликом су по први пут торпедне цеви постављене под углом у средишњем делу подморнице, а не у „носу“, како је то до тада било уобичајено.
Као резултат пројекта „Груша“ добијена је подморница која је могла да носи до 32 дозвучне крстареће ракете стратегијске намене С-10 „Гранат“. Ове ракете су могле да се лансирају из наведених торпедних цеви, као и стандардна торпеда. Пуњење се обављало преко вишецевног ротационог пуњача у облику огромног бубња који је био интегрисан у унутрашњости корпуса подморнице.
Подморница класе 667АТ „Груша“ је постала прва која је могла да носи крстареће ракете С-10 „Гранат“. Истовормено је са новим ракетно-торпедним одсеком интегрисан је и унапређени навигациони комплекс „Тобол-667АТ“. Главни погонски блок и други помоћни системи су остали практично нетакнути. Иако је планирано да се на овај стандард подигне шест подморница класе 667А „Навага“, радови су завршени на три ове подморнице. Оне су успешно експлоатисане у јединицама Северне флоте, када су повучене из оперативне употребе на прелазу у 21.век. Последња подморница класе 667АТ „Груша“ са тактичком ознаком К-395, повучена је из борбеног састава 1.септембра 2002.године.
Можда се некоме идеја о преоружавању оваквих „колоса“ чини чудном, или у најмању руку закаснелим пројектом. Међутим, треба истаћи да се у резерви тренутно налазе две подморнице-гиганта ТК-17 “Архангельск” и ТК-20 “Северсталь” које већ годинама стоје у Беломорској војној бази која се налази у граду Северодвинск. Према речима чувеног академика Сергеја Коваљева, који је иначе главни конструктор ових „џинова“ подморнице класе „Акула“ су се показале као веома поуздана пловила.
Укупан број подморница супер-тешке класе 941 „Акула“ које је изградио бивиши СССР, износи шест јединица. Њих је пројектовао Централни конструкторски биро за поморску технику „Рубин“, а изградило бродоградилиште „Севмаш“.
Три „Акуле“ од укупно шест, су услед познатих историјских околности (колапс СССР-а) повучене из оперативне употребе. У периоду од 2005-2009. године, оне су исечене и претворене у метални отпад, а целу операцију у оквиру „Заједничког смањења опасности“ су финансирале САД. Прва изграђена подморница ТК-208 је том приликом имала среће, јер је Русија успела да обезбеди финансијска средства за њен ремонт и модернизацију на стандард 941УМ (преоружавање „ракетоносца“ новом генерацијом ИБР „Булава“), када је 2002.године поново враћена у оперативну функцију. Данас ова подморница носи име ТК-208 „Дмитриј Донски“.
Поред подморнице ТК-208 „Дмитриј Донски“, постоје још две подморнице овог типа које се налазе у једном комаду. Као што смо већ рекли ради се о подморницама ТК-17 “Архангельск” и ТК-20 “Северсталь”. Ове две подморнице ће бити главни кандидат за капиталну модернизацију уколико дође до разраде пројекта њихове пренамене из стратегијске нуклеарне подморнице у нападну, која ће бити наоружана великим бројем тактичких ракета различите намене.
„Димензије ових подморница су такве да оне могу да носе по 200 крстарећих ракета“- недавно је рекао Начелник главног штаба руске ратне морнарице. Као квалитетно решење пренамене подморница стратегијске намене, узет је пример америчког аналога „Охајо“. Ове подморнице су иницијално биле наоружане интерконтиненталним балистичким ракетама „Трајдент-1“. Американци су четири подморнице ове класе преоружали са крстарећим ракетама „Томахавк“. У овом моменту свака од ове четири подморнице појединачно носи по 154 ракете овог типа.
Експерт је напоменуо, да савремени ратни бродови који се налазе у саставу руске ратне морнарице технички ни по чему не заостају за америчким конкурентима, али да је основни проблем у недовољно великом борбеном комплету ударног ракетног наоружања, где су Американци остварили осетну предност. Ми се не може упоредити ни са Кинезима, рекао је руски адмирал. Њихов разарач класе 055 може да носи до 112 крстарећих ракета, док нпр. најновије руске ракетне фрегате класе 22350 “Адмирал Горшков”, “Адмирал Касатонов” и “Адмирал Головко” заједно могу да понесу до 48 ударних ракета. Нове фрегате исте класе које тек треба да уђу у наоружање ће имати максимално 24 ракете по једном броду.
Према речима вице-адмирала Бурцева ради се о очигледно малом борбеном комплету у односу на конкуренцију, где би модернизација супер-тешких подморница класе „Ајкула“ и њихово претварање у платформе за ношење крстарећих ракета у огромној мери вратиле поремећени баланс.
Искуства из пројекта „Груша“
Руским бродограђевијским компанијама није страна трансформација нуклеарних подморница.Један од највећих пројеката овог типа је носио ознаку „Груша“. О чему се ту ради?
Конретно, у питању је била модернизација серије атомских подморница класе 667А „Навага“. Овај пројекат је подразумевао да се из корпуса ових подморница у потпуности исече и уклони одсек са силосима старих ракета, а на његово место уклопи нови, у којем се налазило осам торпедних цеви у калибру 533мм. Том приликом су по први пут торпедне цеви постављене под углом у средишњем делу подморнице, а не у „носу“, како је то до тада било уобичајено.
Као резултат пројекта „Груша“ добијена је подморница која је могла да носи до 32 дозвучне крстареће ракете стратегијске намене С-10 „Гранат“. Ове ракете су могле да се лансирају из наведених торпедних цеви, као и стандардна торпеда. Пуњење се обављало преко вишецевног ротационог пуњача у облику огромног бубња који је био интегрисан у унутрашњости корпуса подморнице.
Подморница класе 667АТ „Груша“ је постала прва која је могла да носи крстареће ракете С-10 „Гранат“. Истовормено је са новим ракетно-торпедним одсеком интегрисан је и унапређени навигациони комплекс „Тобол-667АТ“. Главни погонски блок и други помоћни системи су остали практично нетакнути. Иако је планирано да се на овај стандард подигне шест подморница класе 667А „Навага“, радови су завршени на три ове подморнице. Оне су успешно експлоатисане у јединицама Северне флоте, када су повучене из оперативне употребе на прелазу у 21.век. Последња подморница класе 667АТ „Груша“ са тактичком ознаком К-395, повучена је из борбеног састава 1.септембра 2002.године.
