Пре годину дана десила се велика трагедија када је у хеликоптерској несрећи у Сурчину страдало шесторо људи и беба стара пет дана, због чије акције спасавања је тог магловитог 13. марта и подигнут хеликоптер Војске Србије.
Ни годину дана након трагедије, Више јавно тужилаштво у Београду није одлучило да ли ће подићи оптужницу против одговорних за пад војног хеликоптера. Једини који су на неки начин имали последице због трагедије су генерали Ранко Живак и Предраг Бандић, које је Војни дисциплински суд у првостепеном поступку казнио спречавањем напредовања годину, односно две године.
Обојица високих официра су се жалили на пресуду, указујући на пропусте у поступку и неправилности у раду комисије за испитивање узрока пада хеликоптера, формиране по наређењу начелника Генералштаба Љубише Диковића.
– Несхватљиво је да предистражне радње трају тако дуго и све то доводи у сумњу независност тужилаштва и његовог кредибилитета – каже за “Вести” пензионисани генерал Срето Малиновић, некадашњи заменик команданта Ратног ваздухопловства.
О евентуалној одговорности тадашњег министра одбране Братислава Гашића на чије инсистирање је, мимо овлашћења и процедуре и поред неповољних метео услова, тог кобног дана подигнута летелица како би се спасио живот петомесечне бебе, указивали су медији и поједини стручњаци. Сва логично постављена питања брзо би се распршила и нестала из медијског простора након што је у одбрану свог министра и страначког функционера стао председник Владе Србије Александар Вучић, реториком да би министар и војска били нападани и у случају да су одбили да ангажују војни хеликоптер за превоз бебе, која је уз то још и дете родитеља муслиманске вероисповести. Критички усмерена јавност, међутим, никада није сумњала у добре намере наредбодавца, већ у неовлашћено и нестручно уплитање у војну хијерархију, што је на крају уместо једне лепе и хумане приче довело до велике трагедије.
Избрисана трака?
Београдска штампа ових дана сазнаје да су нестали делови транскрипата разговора кључних учесника у акцији спасавања бебе, те да је то разлог што пуну годину након трагедије нису позната имена свих одговорних из ланца командовања. Генерал Малиновић овакве тврдње, па још из неименованих извора, гледа као на спинове Министарства одбране, када се жели скренути пажња и одвраћање од одговорности оних који стоје иза наредбе.
– Ако је и било неких брисања, можда се ради о неким неумесним псовкама, али нисам склон да верујем да се у тим избрисаним ставкама крије кључ одговорности – додаје Малиновић.
– Овде има места да се испита одговорност наредбодаваца и иницијатора извршења задатка, у смислу одговорности, надлежности и овлашћења за издавање наредбе и поштовања процедура и ланца командовања у војсци – указује генерал Малиновић.
Војна комисија која се бавила околностима које су довеле до трагедије, на крају је закључила да је људски фактор крив за пад хеликоптера и да је “посада доживела просторну дезорјентацију као последицу замора”. Тако је примарна одговорност пала на вођу посаде, па је тако жртва постала и кривац за трагедију. Наш саговорник, међутим, истиче да иако је до пада хеликоптера дошло услед дезорјентације у простору и грешке посаде у управљању хеликоптером, то је била само последица претходних наредби које су довеле до тога да се у изузетно неповољним временским условима наложи да хеликоптер полети и крене у акцију спасавања.
– Посада је доведена у изузетно неповољне услове за управљање и не видим да би трагедија и њено разрешење требало да се заврши само на досадашњим налазима комисије – каже генерал Малиновић.
Подсетимо да је и у свом исказу војној комисији бригадни генерал Бандић рекао да је министар Гашић од њега тражио да хеликоптер узлети, иако га је он упозорио да није испоштован ланац командовања и да метео услови нису повољни.
Страначке прозивке
Демократска странка огласила се поводом годишњице несреће, оценом да Влада Србије трагедију третира као “несрећан случај за који нико није одговоран”. Потпредседница ДС-а Гордана Чомић истиче да је јавност остала ускраћена за одговор на питања – ко је обавестио бившег министра одбране Братислава Гашића да је потребно покренути мисију, ко га је обавестио да бебу треба спасавати и на који начин је дошао до те информације, као и ко је мењао план лета. Уследио је одмах и контранапад из СНС-а, која је у саопштењу закључила да ДС хеликоптерску несрећу користи у “циљу своје предизборне кампање”.
– Министар нема права наређивања, то је почетак и крај одговорности у ланцу командовања, од тога све почиње – истиче генерал Малиновић, који због свог јавног наступа у вези са овом несрећом, одлуком министра Гашића више није позиван на манифестације Министарства одбране, па чак ни на Дан војске.
Ј. Арсеновић – Вести
