Тек што је примирио руке дрхтаве од узбуђења хватајући се за говорницу конференцијског центра “Краљица Елизабета” у Лондону, премијер Србије са страхопоштовањем погледа оне којима се обраћао, а који му све ређе спомињу радикалску прошлост и све чешће га са киселим осмехом тапшу по рамену и подржавају, као што кокошка крилом гура оно најслабије пиле из легла. А онда славодобитно објави да ће “мала Србија”, Србијица, што би рекао један његов претходник, уплатити Сирији пола милиона евра помоћи, што је само 203 милиона евра мање него што се “испрсила” велика Америка, која је својим ратним походима и закувала целу ситуацију у тој земљи.

А онда понет атмосфером и аплаузом, додуше краћим него на седници главешина напредњака, Вучић, пре свега родитељ а онда премијер, извали да се не сме дозволити да деца Сирије постану изгубљена генерација и да ће новац који је Србија издвојила бити утрошен на едукацију сиријске деце. “Шта да радите са људима који немају будућност”, упитао се Вучић и додао да није у питању само новац, већ бољи животни стандард и боље образовање, јер онда постоји алтернатива и будућност.

И скини паучину с очију…

А где је алтернатива и будућност наше деце?!

Бебе и даље налазимо по контејнерима, у најлон врећама или остављене у дечјим болницама, где ни лекари не воде бригу о њима јер их они, како тврде, “само лече”. А онда ти исти, којима треба доживотно забранити да “само лече”, забрањују онима који хоће да брину о тој деци чак и да их виђају. Установе за незбринуту децу су препуне малишана који чекају неку нову породицу, али у Србији је лакше положити тест за пилота НАСА него усвојити дете.

Тешко оболелу децу Србије већ три године, од када су напредњаци на власти, и даље лечимо шаљући СМС поруке, а она која болују од ретких болести чекају годинама по мемљивим ходницима дечјих болница да им администрација одобри одлазак у иностранство на дијагностификовање. Лечење ће се, наравно, платити СМС порукама јер пара у буџету нема. А има за едукацију деце у Сирији! И гладну децу на Косову и Метохији хранимо СМС порукама, донирајући тамошње народне кухиње. Ни за то Србија нема!

Видећеш призоре потресне…

Деца са посебним потребама, односно њихови родитељи, једном годишње пролазе “папиролошку” агонију у покушајима да докажу да нису преваранти и да им је стварно потребна помоћ државе. Помагала купују сами јер је потребно да су, не дај боже, скоро мртва па да од државе нешто добију. Али зато паре за едукацију сиријске деце премијер Србије дели по свом нахођењу пошто буџетом за 2016. годину нису предвиђене!

Последње вртиће у Србији малтене нам је изградио Тито, па су у чување и образовање наше деце укључене приватне предшколске установе над којима држава нема никакву контролу – ни васпитања ни исхране. Порције које деца добијају у вртићима нису довољне ни за шестомесечну бебу, а о лимунади као ужини да не говоримо! А посебно је занимљива неписана уредба градских власти да немају право на додатак хране. Дакле, пара за нове вртиће и нормалне оброке потребне за развој наше деце нема, али зато има за едукацију деце у Сирији!

Видећеш несрећне и болесне…

Основци пребијају једни друге због ужине и џепарца, док су средњошколци “аванзовали” у техникама вршњачког насиља па се боду ножевима и туку металним шипкама. Исход – смртоносан. Студенти журе да заврше “у року” како би што пре напустили земљу Србију, а у паузама стреса између испита, размишљају како да плате “харвардске” школарине које су сваке године све веће и веће јер факултети не могу да плате грејање!!!

Смањени су дечји додаци за самохране родитеље, помоћ породиљама као и помоћ за друго и треће дете, док за већи број деце држава ваљда сматра да не треба да помаже јер, чим их имате толико, помоћ вам и не треба. Ви сте богати (фала богу, и јесте). Укинут је бесплатан бањски опоравак за децу са посебним потребама, као и помоћник који таквој школској деци помаже да функционишу у школи и на улици. Али зато промену пола у Србији можете обавити потпуно бесплатно!

Зато, следећи пут кад будеш причао о алтернативама и будућности, погледај дом свој, Вучићу! Па тек онда нешто реци. Ако после свега не будеш занемео од очаја!

Б. Живанчевић – Вести