Погубно партнерство Вучића и Ђукановића: Млађан Ђорђевић открива политичке и пословне везе два диктатора

Црна Гора је спорни закон о верским слободама усвојила у изборној години, изборној и за Црну Гору и за Србију. Мило Ђукановић и Александар Вучић сукоб око тог закона користе у предизборној пропаганди. Ђукановић штити Црногорце од “напада Србије”, а Вучић штити српски народ и Српску православну цркву у Црној Гори. У стварности, сваки од њих брани своју моћ и свој посао, сматра Млађан Ђорђевић, бивши саветник Бориса Тадића.

У интервјуу руској медијској агенцији Регнум, Ђорђевић је описао политичке и пословне везе Вучића и Ђукановића, који изазивањем националних и верских сукоба покушавају да учврсте владавину.

– Мило Ђукановић је последњи комунистички диктатор у Европи. На власти је већ 30 година. У свим осталим земљама нашег региона, комунистичке власти су замењене демократским, у некима су се комунисти вратили победом на изборима, само у Црној Гори није било промена. Владајућа Демократска партија социјалиста директни је наставак Kомунистичке партије Црне Горе. Стога, кад атеиста, с таквом идеолошком дефиницијом, говори о стварању националне цркве у земљи која је уставом одређена као секуларна, то заиста звучи апсурдно. Још је апсурдније што Ђукановић на конгресу своје партије говори о плановима за стварање “Православне цркве етничких Црногораца”. Испоставило се да не жели да створи цркву за Црногорце, већ за чланове своје партије. То ће бити нека врста партијске цркве – тврди Ђорђевић.

Ђукановић ужива међународну подршку, упркос повезаности с подземљем, шверцу оружја, цигарета и дроге, али ипак, уверен је Ђорђевић, не би могао да врши овакав притисак на Србе и Српску православну цркву да нема подршку председника Србије Александра Вучића.

– Црногорски закон о верским слободама је антиуставан и антицивилизацијски, крши основна права грађана, као што су право на власништво и верску припадност. Дакле, по логици ствари, међународне организације и демократске државе требало је да много активније критикују режим у Подгорици због напада на СПЦ, али то не чине. Такође, верујем да Ђукановић не би могао да то ради да нема Вучићеву подршку. Јавна је тајна да је “Београд на води” заједничка инвестиција Вучића и Ђукановића, као и да имају заједничке пројекте на црногорском приморју. Томислав Николић је победио на изборима 2012. године захваљујући финансијској и логистичкој подршци Ђукановића. То није вест, информације о њиховим састанцима у Швајцарској одавно су објављене. Занимљиво је да Вучић никад није званично посетио Црну Гору, ни као први потпредседник владе, ни премијер, ни сад, као председник. У већини земаља бивше Југославије, Срби се налазе у тешкој ситуацији, а најгора је у Црној Гори. Ипак, Вучић се никада није бавио тим проблемима. За решавање проблема потребне су званичне посете, састанци и разговори. Вучић ништа од тога није предузимао. Међутим, сваки пут кад су у Црној Гори одржавани избори, Вучић је журио да помогне Ђукановићу. Kрајем 2016. године, Србија је обезбедила сву потребну логистику за тзв. државни удар, којим су неке снаге, наводно, планирале да збаце Ђукановића. У тој акцији учествовале су безбедносне службе обе државе. Резултат тога био је да Ђукановић добије два посланичка мандата више, захваљујући којима је формирао владу. У том “државном удару” наводно је учествовала и Русија – каже Ђорђевић.

Ђукановић је Црну Гору позиционирао као последњу линију одбране од “злоћудног” руског утицаја на Балкану. Због тога ужива подршку Запада. У исто време, његов најбољи пријатељ Александар Вучић представља се као одани пријатељ Русије.

– Према Вучићевим речима, односи Србије и Русије никада у историји нису били на тако високом нивоу као сада. Он тврди да су такви и односи са Црном Гором. Питам се како је могуће да Мило Ђукановић, непријатељ Русије, одржава најбоље односе са Вучићем, најбољим пријатељем Русије. Али, ако копамо даље, видећемо да Ђукановић, који “штити Балкан од штетног руског утицаја”, напада на Српску православну цркву, за коју се традиционално сматра да се налази под руским утицајем. На тај начин, Ђукановић помаже Вучићу да се представи као заштитник Срба и СПЦ. Вучић му узвраћа истом мером. Два црногорска политичара, који наводно бране интересе Срба и српске цркве, учествују у тој игри, у којој имају улогу какву на Kосову и Метохији има тзв. Српска листа. Мислим на Андрију Мандића и Милана Kнежевића из Демократског фронта. Непосредно пред усвајање спорног закона о вероисповести, они су дошли у Србију. Затражили су благослов патријарха Иринеја и састали се с председником Вучићем. Ђукановић је те састанке представио као доказ да се Србија меша у црквени спор и унутрашња питања Црне Горе. Међутим, српски и црногорски народ одбили су да играју ту игру, они следе митрополита Амфилохија, који се може сматрати духовним оцем Црне Горе и најутицајнијим човеком у држави. Протести против спорног закона попримили су библијске облике. У литијама, мирним поворкама верника заједно учествују Срби и Црногорци. Ђукановић и Вучић не могу да се супротставе тој сили. Они су способни да изазивају сукобе, а не да уједињују народ – рекао је Млађан Ђорђевић.

Он истиче да митрополији Црногорско-приморској Српске православне цркве припадају сви православни верници, једнако Срби као и они који се сматрају Црногорцима. Уосталом, Амфилохије за себе каже да је истовремено и српски и црногорски митрополит.

– Важно је да се сачува јединство народа, само тако може да се спречи спровођење контроверзног закона у пракси. Нажалост, власт у Србији се фокусира на тежак положај СПЦ-а у Црној Гори и на чињеницу да су српски и црногорски идентитети два одвојена концепта. Тако они дају прилику Ђукановићу да изјави да Црногорци треба да имају своју националну православну цркву.То није тако, у Црној Гори већ постоји црква за све православне вернике, и за Србе и за Црногорце. Штавише, то је један народ. Нико не негира државност Црне Горе, нико нема амбицију да нешто промени у том погледу. Али, не може се порећи да су Срби и Црногорци један народ и да имају своју православну цркву, Српску православну цркву. Пројекат стварања црногорске православне цркве траје већ скоро 30 година. Ипак, нико од црногорских лидера не иде у самопроглашену цркву Мираша Дедејића да би се тамо венчавао или крстио децу. Та чињеница најбоље показује да Ђукановићев пројект није одржив – рекао је Млађан Ђорђевић у интервјуу руској агенцији Регнум.

Горан Радовић, Србија.уно