- Вест да у Легату Југоекспорта који је Музеј града Београда откупио од ове фирме у стечају фали седам вредних слика само је врх леденог брега немарне и скандалозне распродаје вредних уметничких дела из најуспешнијих фирми СФРЈ. Највећа дела српске уметности, које је требало да чувамо као зеницу ока, продају се чак и на порталима аукцијских кућа.
ПИШЕ: Сенка Милош
Историчара уметности, дугогодишњег кустоса Народног музеја Николу Кусовца не чуди скандал са продајом другог дела легата „Југоекспорта“ на аукцији Агенције за лиценцирање стечајних управника. На сличан начин „нестала“ су многа изузетна уметничка дела која су национално благо Србије. Иако им је место у музејима, где би сви могли да их виде, сада вероватно красе нечију кућу.
„Тако је растурена и велика збирка „Беобанке“. Све је отишло на добош. За многе од тих банака сам радио процену, стављао сам цене, да макар не оде будзашто. Али где су те паре ишле не знам, кога заступају ти принудни управници, за кога се то ради, чији је интерес, то не знам“, каже Кусовац.
Скандалозне расподаје уметничких дела Србије
Он објашњава да су збирке у великим фирмама, радним организацијама, настајале тако што је постојао притисак Министарства културе да учествују у откупу уметничких дела, да би помогле живот текуће уметности.
Тако су настале изванредне збирке, скулптура у Аранђеловцу, у парку Буковичке бање, врхунска збирка „Магнохрома“, сјајну је имала и „Прва петолетка“ у Трстенику, такође „Гоша“ у Смедеревској Паланци, „Први мај“ из Пирота. Изузетно вредне збирке уметничких дела красиле су и зидове банака. Међутим, кад је дошла криза, прво је почела распродаја.
„Када су дошли принудни управници – пукло је све, отишло дођавола, а поготово су страдале наше банке. Најбогатију збирку имала је „Инвест банка“. За њом уздишем, јер тамо је било монументалних слика. Сећам се триптиха Сафета Зеца, приказао је панораму Аде Циганлије, огромна, на 7,8 метара. Биле су ту и слике Драгоша Калајића тако великог формата, слике Милоша Гвозденовића. То су све габарити само за музеј. Сличне њима по формату сада имамо у Палати Србија, оно што је припадало СИВ-у и све што се чувало по зградама на Дедињу, рецимо у Ужичкој 1. где је становао Едвард Кардељ са супругом“, прича нам Кусовац.
Борба за уметнине из „Југоекспорта“
Откупу 148 дела Легата фирме „Југоекспорт“ претходила је велика борба да се спасу изузетно вредна дела српске уметности 20. века, каже за Спутњик директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић. Прво је запањила чињеница да је за аукцију Агенције за лиценцирање стечајних управника сазнала случајно.
„Данима се водила наша борба, алрмирали смо јавност, обратили се суду. Они су пренебрегли да нама понуде слике по праву прече куповине, јер законски имамо начин да стопирамо сваку продају. Не могу се тек тако продати културна добра, по принципу, ето, неко их је купио. Ко год да их је купио, она би после, по нашим жалбама завршила у Музеју, али је срамно да се ми лицитирамо, да се надмећемо приватним купацима, да нам на такав начин дижу цену, то је невероватно, јер, некада је то купљено државним парама“, каже Медаковићева.
Никола Кусовац каже да је у Музеј града стигао други, сиромашнији део богате збирке „Југоекспорта“. Први је фирма Музеју поклонила 1973. године.
У остатку легата „Југоекспорта“ који је прошле недеље продат Музеју града за 33 милиона динара недостаје седам вредих слика. У папирима Агенције за лиценцирање стечајних управника јасно стоји да су продате 2018. године.
Први пут држава на аукцији
Јелена Медаковић за Спутњик каже да ће Музеј и Град Београд учинити све да сазнају код кога се ова уметничка дела налазе и да их врате. Она додаје да је делимична одговорност за расипање националног блага и на онима који су претходних деценија управљали нашим музејима.
„Први пут држава је овако реаговала и победила на некој аукцији, спречена је намерна продаја дела у бесцење. Управа Београда је пре годину и по дана одговорила на моју молбу да се Музеју да новац како би могао да одрегује у оваквим и сличним ситуацијама. Добили смо 100 хиљада евра, за прву помоћ, ако се нешто деси, ја сам тај новац искористила да уплатим депозит, како би смо уопште учестововали на аукцији“, каже Медаковићева и додаје да је ова могућност увек постојала, али нико није дошао на идеју да је искористи.
Продаја Паје Јовановића на порталу!?
Она додаје да је недопустиво да се слике Паје Јовановића продају на порталу аукцијске куће „Доротеум“, а пре две године на истом порталу продата је и једна вредна слика са темом Београда из 17 века., да је среће и памети, била би нам свима пред очима.
Дела купљена од „Југоекспорта“, која су, каже наша саговорница, у катастрофалном стању, биће ускоро представљена у Конаку кнегиње Љубице, а сређена изложена у новој згради Музеја Града у Ресавској улици. Извођач радова на уређењу зграде биће познат у септембру, а очекује се да ће адаптација трајати три године.
У Легату „Југоекспорта“ је више ремек дела српске уметности 20. века, дела славних сликара Миће Поповића, Петра Лубарде и Милана Коњовића.
„Радује ме што је Музеј града откупио слике и што ће коначно имати своју зграду, коначно ће сви моћи да виде то богатство, али и дело које је на насловним странама наших протеста против усековања главе Ловћена. То је „Сумрак Ловћена“ Петра Лубарде направљен 1969. године којим исказује своје велико незадовољство што се на ловћенској капи поставља маузолеј, јер то не приличи нашем песнику. Лубарда је био, уз Лазу Трифуновића, перијаница отпора томе“, каже Кусовац.
