У другој половини прошле године повећао се број поништених поступака јавних набавки у односу на исти период 2013. године, изјавио је недавно председник Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Саша Варинац. Представљајући извештај Комисије за другу половину 2014. године на седници Одбора за финансије у Скупштини Србије, Варинац је казао да је до сада проценат поништених поступака на основу захтева о којима је одлучивала Републичка комисија био између 50 и 60 процената, а сада је 65 одсто.
Приметно је, како је рекао, и повећање броја захтева за заштиту права понуђача, јер је у другој половини прошле године примљено 28,6 процената више захтева него у истом периоду 2013. године.
Према његовом тумачењу, та појава може да буде последица повећања броја предмета, али може да указује и да је све више неправилности.
На основу наведених података, председник скупштинског Одбора за финансије Верољуб Арсић закључио је да је очигледно да постоји одређена опструкција у спровођењу јавних набавки. И да та опструкција не иде само од извођача, него и од наручилаца који „покушавају да пронађу слабе тачке у Закону о јавним набавкама”.
Иначе, у другој половини протекле године донето је 1.094 решења по захтевима за заштиту права, који су се углавном односили на фазу када је већ донета одлука о избору понуђача.
– Од укупног броја захтева о којима смо донели одлуке, 74 процента односи се на фазу након што је изабран понуђач – појаснио је Варинац.
Председник парламентарног Одбора за финансије најавио је на овом скупу измене и допуне Закона о јавним набавкама које би, како је рекао, требало да се нађу пред парламентом у другој половини ове године.
– Настојаћемо да у што већем броју онемогућимо злоупотребе, али и да побољшамо Закон како би имао ефикаснију примену – казао је Арсић.
Он је најавио да ће се изменама Закона највише променити казнена политика.
– Цела једна машинерија је употребљена да се саботира Закон о јавним набавкама – указао је Арсић. – У досадашњој примени овог прописа, како је примећено, највише се злоупотребљавало право на подношење жалби. Иде се дотле да се жалбе подносе и пре објављивања конкурса. Догађа се и да наручиоци посла састављају такву конкурсну документацију да се унапред види ко ће добити посао, а има и таквих случајева да се по завршетку конкурса месецима не доносе одлуке коме ће бити додељен посао. Мој утисак је да се то одуговлачи како би се на најбоље понуђаче вршио притисак да одустану од понуде.
Према речима Предрага Јовановића, директора Управе за јавне набавке, у прошлој години значајно је повећана транспарентност јавних набавки у односу на ранији период. Успешно је спроведено 86 одсто јавних набавки, а оне које нису биле регуларне имале су удео од један одсто у њиховој укупној вредности. Учешће преговарачких поступака сведено је на пет процената у укупној вредности јавних набавки у 2014. години, док је тај удео ранијих година био знатно већи.
– То је европски просек и мислим да смо остварили један значајан резултат – рекао је Јовановић.
Закон о јавним набавка ипак ће бити измењен. Како нам је речено у Комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки, на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, 30. марта ове године основана је радна група за израду нацрта закона о изменама и допунама, коју чине народни посланици, чланови Одбора. Помоћи ће представници Министарства финансија, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Управе за јавне набавке, Државне ревизорске институције, Народне банке Србије, Сталне конференције градова и општина, Комисије за заштиту конкуренције и других институција.
Републичка комисија за заштиту права упутила је Радној групи свој предлог измена закона, пре свега како би се смањио формализам приликом спровођења поступака јавних набавки и унапређења ефикасности вођења поступака заштите права.
На стручној и широј јавности је да прати процес најављених измена Закона о јавним набавкама и да подржи промене које ће га учинити још бољим.
Према извештају Управе, јавне набавке у 2014. години износиле су 298,3 милијарде динара, а у 2013. години 262,9 милијарди динара. У 2014. постигнута је највећа просечна вредност по закљученом уговору у целокупном периоду примене Закона која износи 3,4 милиона динара.
У 2014. години јавне набавке су у бруто домаћем производу учествовале са 7,69 одсто, у претходној години 6,78 процената, а највише 2010 – 8,9 процената.
