На данашњи дан 1941. године успостављена је усташка Независна Држава Хрватска (НДХ), чланица Хитлеровог пакта, која је имала расне законе и у којој су, пре свега, убијани и прогоњени Срби, Јевреји и Роми, али и сви они које је усташки режим сматрао непријатељима.
НДХ је у свом саставу имала систем концентарционих логора.
“Јасеновац” спада међу најужасније логоре у овом делу Европе. У њега су довођени припадници прогањаних народа, чак и деца. Посебну голготу прошли су српски малишани са козарског и поткозарског подручја. Целе породице из крајишке области у данашњој БиХ, али и из већинских српских делова у тадашњој НДХ, збрисане су са лица земље или су растурене.
Деценијама након завршетка рата преживели су тражили једни друге и успостављали контакте.
Усташки геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима
Геноцид који су проводиле усташе, махом над Србима, те Јеврејима и Ромима и начини мучења и убијања људи шокирали су чак и немачке окупаторе, што се види из историјске грађе – сведочења и писама надлежних официра командама.
НДХ је била пуна логора: Јасеновац, Вила Лубурић, Даница, Ливно, Доња Градина, Ђаково, Госпић, Јадовно, Јастребарско, Керестинец, Крушчица, Лепоглава, Лобор, Паг, Стара Градишка, Ступачиново, Тења, Цапраг…..
Анте Павелић, поглавник НДХ, био је фашистички политичар и ратни злочинац. Основао је и водио усташки покрет. После нацистичке окупације Југославије постављен је на чело НДХ. После пораза у рату Павелић је побегао у иностранство. Умро је у Мадриду 1959. од рана задобијених у атентату две године раније. Војни суд СФР Југославије осудио га је у одсуству за ратне злочине.
Један од најжешћих заговорника прогона Срба био је Миле Будак, министар образовања и вере у НДХ. Након јавно изречених ставова о српском народу – покатоличавање, протеривање и убијање Срба постаје национална политика. Касније је постао министар иностраних послова и хрватски амбасадор у нацистичкој Немачкој.
Након што је НДХ престала да постоји у мају 1945. године, партизани су заробили Будака. После суђења стрељан је у Максимирској шуми.
Почетком деведесетих година прошлог века, након осамостаљивања Хрватске, многе улице у разним градовима носиле су Будаково име, а нека позоришта у Хрватској играла су његове комаде.
Врховни надзор над свим логорима у Јасеновцу Павелић је поверио Вјекославу – Максу Лубурићу. За сав свој рад Лубурић је био само њему одговоран. Павелић је високо ценио његове “усташке способности”, па га је коначно именовао за усташког генерала. Лубурић је, према сведочењима, долазио у Јасеновац два до три пута месечно, али је за то време починио многе злочине.
Октобра 1942. Лубурић је у Јасеновцу приредио свечаност и усташама поделио златне и сребрне медаље које им је Павелић наменио као награду “за заслуге”. На том “банкету” Лубурић је одржао говор и, према исказу једног сведока, рекао дословно:
“.. И тако смо у овој години у Јасеновцу поклали више људи него Османлијско царство за цело време боравка Турака у Европи”.
Немци су га окарактерисали као “екстремног садисту” и “менталног болесника”. Он је створио систем концентрационих логора “Јасеновац”. Нада Танић – Лубурић, његова полусестра, била је задужена за женски логор “Нова Градишка”. Касније се удала за Лубурићевог штићеника Динка Шакића, такође ратног злочинца.
Једно од наужаснијих мучилишта била је тзв. “Лубурића кућа” у Сарајеву. Ту су убијани махом Срби, али и сви они који би се замерили Лубурићу. Макс Лубурић побегао је из НДХ преко Аустрије у Шпанију. Убијен је у атентату који је, наводно, извришила тајна служба СФРЈ.
“Пацовски канали”
Целокупни врх усташке НДХ побегао је након слома нацизма. Многи историчари износили су доказе о тзв. “пацовским каналима”, којима су неки ватикански великодостојници помагали усташким политичким и војним функционерима да се склоне у свет.
Први председник Хрватске након њене сецесије и осамостаљења Фрањо Туђман изјавио је да је “НДХ била израз повесних тежљи хрватског народа”, те да је “сретан што му жена није Српкиња, ни Јеврејка”.
НДХ спада у најужасније творевине нацистичких власти у Европи током Другог светског рата.
Срна
