Екипа емисије Newsnight дошла је у посед уговора који је држава Србија између 2008-2012. потписивала са италијанским произвођачем аутомобила Фијат. Најављиван је као посао века, а до данас су његови делови, нарочито они који се тичу државних издвајања и рокова исплате остали тајни. Према рачуници која проистиче из уговора и података до којих је Н1 дошао у АПР-у, држава је за 10 година само предузећу Фијат аутомобили Србији дала више од пола милијарде евра, а за цео пројекат Фијата милијарду.
У посао са Фијатом прво је ушла влада Демократска странка Мирка Цветковића у чије је име први уговор потписао Млађан Динкић. Посао са Фијатом је настављен и након смене власти, тако да је влада Ане Брнабић ове године потписала још један уговор са овом фирмом.
– За новац који је дат Фијату тада, могла је да се направи једна електрана од 350 мегавата, можда и две. Данас ми не би увозили струју и плаћали милијарду евра већ би извозили струју за милијарду – каже колумниста Нове економије Богдан Петровић.
Након жалбе Савета за борбу против корупције, неколико интервенција и жалби, 2011. тадашњи повереник за информације од јавног значаја донео је одлуку о објављивању целог текста уговора са Фијатом. Ипак, на сајту Владе и даље стоји цензурисана верзија.
– Због тога што постоје клаузуле тајности, као и у многим другим инвестицијама када је у питању производња аутомобила, јер фабрике аутомобила крију своје аспекте у призводњи и то је једна нормална ствар – каже бивши председник Србије Борис Тадић.
– Оне делове уговора, односно анекси који су се сматрали пословном тајном, ми нисмо имали сагласност да објавимо – каже бивши министар економије Небојша Ћирић.
Сличне изјаве о корпорацијским правилима Фијата као разлогу за скривање уговора могли смо чути и од представника садашње власти. Иако Александар Вучић 2014. обећао да ће објавити угловоре са Фијатом и Етихадом то се никада није десило, а Александар Вучић је обећање погазио:
– Нисам ја потписивао уговор, неки други су га потписивали у тајности и нису га давали јавности. Моје је да поштујем слово уговора и да га не објављујем, јер би платили драконске казне. Ми се држимо уговора и плаћамо оно што су наше обавезе – говорио је председник Србије 2019. године.
У уговору је јасно дефинисано да је меродавно српско право, пише и да поверљивост уговора престаје да важи онда када то захтевају закони Републике Србије. Управо такав је Закон о доступности информација од јавног значаја по ком је и наложено његово објављивање.
– Да вам предсеник владе саопштава да корпорацијска правила некакве фирме која је пословни партнер наше фирме дезавуишу уставом зајамчена права грађана Србије, експлицитне одредбе закона и одлуке надлежног државног ограна… То је испод колонијалног статуса, то је недопустиво – каже бивши повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.
– Запрепашћен сам аналитичарима и новинарима које ствари посматрају у једној димензији – говори некадашњи председник Тадић.
Држава и Фијат су 2008. године основали заједничко предузеће Фиат аутомобили Србија. Власништво државе у предузећу је 33, а Фијата 67 одсто. Држава је као оснивачки капитал унела сто милиона евра а Фијат двеста.
– Према информацијама, ако се добро сећам, та цифра иде преко 200 милиона евра, чини ми се да је ближа 250 милиона евра – каже бивши министар Ћирић.
Међутим, према ставкама из уговора јасно је да је Србија само за пројекат довођења Фијата дала много више новца.
Ово је све платила држава од дана склапања уговора до данас:
– 50 милиона евра за еколошко чишћење и санацију
– 75 милиона за рекултивацију земљишта
– 50 милиона у стварима и зградама на дан оснивања заједничког предузећа
– 50 милиона у новцу на дан оснивања
– 50 милиона бесповратне помоћи
– 2,5 милиона за експерта за заштиту околине
Укупно: 277.500.000 евра
Али ова бројка још је већа.
– Сигурно се може помнозити са два, пара које смо дали Фијату више нема, паре за пругу и ауто-пут тих тридесетак километера… Од тога ипак је нешто остало. Од тога што је дато Фијату, од тога нажалост држава нема ништа – каже Богдан Петровић.
Уз помоћ Петровића Н1 је тумачио и званичне финансијске извештаје Фијата доступне у АПР-у који откривају да је Србија потрошила још новца:
– 137 милиона евра за социјална давања
– 81,78 милиона за субвенције камата, запошљавање и друге подстицаје
– 36 милиона за подстицаје, замену крова, обуке радника и еколошка давања
Заједно са тим новцем, долази се до суме од укупно пола милијарде, 32 милиона и 281 хиљаду евра.
Бројка је још већа. Држава се обавезала да ће платити субвенције за добављаче делова које италијански партнер буде доставио. На основу списка у који је Н1 имао увид и на основу уговора са добављачима сазнајемо да је држава за њих издвојила 92,2 милиона евра. Али ту није крај.
– Република Србија планира заједно са градом Крагујевцем значајне инвестиције у модернизацију инфраструктуре и заштиту животне средине, што укључује изградњу аутопута од Крагујевца до Баточине, пруге од Крагујевца до Лапова, изградњу обилазнице око Крагујевца, изградње нових трафо станица, побољшање водоводне и гасне мреже. Ради се о замашним инвестицијама које ће износити преко 300 милиона евра у наредне четири године – најављивао је бивши министар Млађан Динкић.
Што је укупно 924.512.000 евра.
Ни овде нема краја државним улагањима у овај посао. Као субвенцију за куповину Фијат Пунта држава је издвојила најмање 12,5 милиона евра, за куповину Фијата 500Л субвенција је износила 3000 евра по продатом возилу, али тачан број продатих возила није познат.
И као да ово није било доста, садашња власт у сличном тону је наставила сарадњу са Фијатом. Влада Ане Брнабић је ове године инвестицију Фијата за производњу електричног аутомобила подржала је са 48 милиона евра, па би, уколико посао до краја буде реализован, коначни износ до сада познатих давања био најмање 985.012.000 евра.
– Та нова ера за нас почиње од данас. Ми смо данас потписали договор о финансирању електричног аутмобила који ће се производити у Крагујевцу – изјавио је својевремено председник Вучић.
Непознато је колико је држава дала новца као субвенцију за куповину Фијата 500Л, колико новца се одрекла кроз ослобађање од ПДВ-а за алате за добављаче Фијата, за порезе и намете, као и друге трошкове који су произишли из бројних анекса.
А колико смо добили?
– Држава је била власник 33 одсто, она на основу дивиденди није добила ни динар за период од 2010. године, што се тиче прихода на доприносе и пореза на плате исто ништа, јер је по уговору држава била обавезна да рефундирала Фијату порезе и доприносе. Од тих 2000 радника колико је највише радило у Фијату никакве користи није било. Порез на добит није наплаћиван, није наплаћиван порез на имовину, локалне комуналне таксе. Једина потенцијална вредност је да је Фијат у једном тренутку 2013. године има извоз од 1,3 милијарде али је био и највећи увозник са 1,1 милијарди. Ако узмемо у обзир компоненташе, који су били жестоко субвенционисани и чинили тих преосталих 200 милиона, питање је да ли је разлике између увоза и извоза била и 100 милиона евра. Ја мислим да није ни толико – каже Богдан Петровић.
– Не можете ефекат да гледате само кроз то ми смо дали, има три или шест хиљада радних места. Ја вам кажем, креирано је 10.000 радних места због ове инвестиције. Довели смо пре 150 компанија из аутоиндустрије да ове запошљава десетине хиљада људи – наводи бивши министар Ћирић.
Фијат у крагујевачкој фабрици већ скоро десет година производи модел 500Л, чија продаја је обустављена на бројним тржиштима. Због припреме фабрике за прелазак на производњу електричних аутомобила бројни радници су добили отказ или су, да би сачували радна места, упућени на рад у фијатову фабрику у Словачкој.
– Нама је отишао велики број радника. Држава је преузела отпремнине, велики део радника се запослио, држава још може да помогне тако сто ће наћи посао женама, оне се нису запослиле. Мушкарци су се снашли – каже председник синдиката Фијата Саша Ђорђевић.
Стручњаци са којима смо разговарали сагласни су да би радна места била очувана а фабрика остала профитабилна да је Фијат уместо једног производио најмање два модела аутомобила. Тадић има своје разлоге зашто тако није преговарано.
– Зато што у том тренутку Србија нема никакав економски интегритет у свету, у том тренутку 2008. године је Србија тек осам година након бомбардовања, у том тренутку Србија има политичке ломове и само пар година пре тога је имала убиство премијера пред његовом канцеларијом. Држава није одавала утисак сигурности ни за своје грађане а камоли за стране инвеститоре – каже бивши председник Србије.
– Ми смо се обезбедили онолико колико смо могли, у уговору постоје ‘цалл’ и ‘пут’ опција. Република Србија има могућност ако хоће да узме и исплати Фијат и да буде 100 одсто власник фабрике и да преузме фабрику и да сама прави, не један, него пет модела аутомобила – каже бивши министар Ћирић.
И Тадић и Ћирић сматрају да у уговору у чијем формирању су учествовали нема ништа спорно, а да је кривац за неуспех посла власт СНС.
– Могао је бити посао века да смо имали нормално понашање ове садашње (власти), после 2012. године, а могао је и пропасти као и сваки посао који у свету постоји. Мислим да је добрим делом ова власт учинила све да компромитује тај посао јер је то међу грађанима било забележено као један велики економски успех – рекао је Тадић.
– Заиста посао, да ли ћемо рећи века или деценије, али сасвим сигурно врло важна инвестиција која је донела велики број позитивних ствари – сматра Ћирић.
Због промене власти, не осећају ни одговорност за неуспех пројекта фијат.
– Не осећам ни законску ни логичку… а моралну? Ни моралну одговорност, шта вам је – каже Тадић.
Међутим, за економске аналитичаре нема дилеме да је посао са Фијатом политички а не економски.
– Није ни чудо сто је уговор био затамљен И као такав представља огромну срамоту И доказ да држава не сме да улазе у зајдничке послове са приватницима – каже Богдан Петровић.
Иако су били позвани или добили наш допис за Н1 нису говорили: копанија Фијат Србија, Млађан Динкић, Мирко Цветковић, Ивица Дачић, канцеларија владе Србије за сарадњу са медијима, кабинет Ане Брнабић као и представници министарства привреде. Министарство финансија обавестило је да није надлежно за случај Фијата.
