Период од 2012. до данас обележили су цензура медија, сатанизовање политичких противника, као и уништавање независних институција и лажирање економских успеха
У Србији се јуче навршило пола деценије владавине напредњака с Александром Вучићем на челу.
Никаквој прослави није било места, пошто су протеклих пет година, како тврде саговорници Курира, обележили Вучићеве ауторитарне методе владања, цензура медија, сатанизовање неистомишљеника и политичких противника, као и упорно уништавање независних институција и лажирање економских успеха.
Неоспорно успешан, међутим, био је у расписивању ванредних избора зарад додатног учвршћивања власти – пет година – пет избора.
Србија је од 2012. у константној кампањи – у две године су два пута расписивани ванредни парламентарни и избори за Београд. У међувремену су обављане реконструкције владе, успут одржавани и редовни покрајински и (ван)редни локални избори. Кампања није завршена одржавањем председничких избора априла ове године, када се Вучић из Немањине 11 преселио на Андрићев венац, јер предстоје нови београдски избори марта идуће године, а не искључује се могућност да тада буду одржани и ванредни парламентарни.
– Константно смо у кампањи како би се грађани држали под тензијом, а бирачи СНС у континуираној борбеној готовости. Истовремено се не допушта опозицији да се консолидује, ни организационо ни финансијски – каже сарадник на ФПН и Групе за анализу и креирање јавних политика Бобан Стојановић.
Подсећа да ни до 2012. нису текли мед и млеко, али да је до данас друштвена и политичка ситуација драматично погоршана:
– Ових пет година обележили су Вучићеве ауторитарне методе владавине, цензура медија и сатанизовање противника. Одлуке се не доносе у институцијама – рецимо, о градоначелнику Београда не одлучују одборници, већ Вучић. Министри за сваку одлуку траже његову сагласност, то и не крију, јавно кажу да ће он решити нешто иако је то у надлежности њиховог ресора.
Стојановић тврди да обећања СНС дата 2012. – борба против корупције и побољшање социјално-економског положаја грађана – нису остварена:
– Напротив, корупција је израженија, а грађани сиромашнији, мада се власт хвали да су економски показатељи бољи.
Владавина права
СВЕ ОТИШЛО У ПАРАМПАРЧАД
Професор права Весна Ракић Водинелић каже да стање у Србији никада није било сјајно, али да је у протеклих пет година све отишло у парампарчад:
– Правосудне институције су урушене до непрепознатљивости, нарочито је у јавном тужилаштву дошло до битног погоршања и видљиве зависности од политичке воље. Више се и не крије да политички врх, читај Вучић, омета рад и све ставља под контролу. Најбоље судије су отишле, можда још двојица тужилаца имају смелости да се супротставе. Истовремено, независне институције, попут заштитника грађана, демонтиране су. РЕМ као да не постоји, једино се још повереник за информације од јавног значаја држи, али то је искључиво због персоналног интегритета Родољуба Шабића. Уставни поредак и владавина права су урушени.
Култура
ПОНИЖАВАЊЕ, СТРАНАЧКО ЗАПОШЉАВАЊЕ…
Уметници не виде помак у култури, напротив, тврде да су понижени.
– Срби су дозволили да их води Александар Вучић, који нема ниједног дана радног стажа ван политике. У култури и другим сферама током пет година његове владавине само је настављено страначко запошљавање. Највише ме боли што смо доживели велико понижење и имамо министра културе који је продавао некретнине и није ушао у Народно позориште за годину дана, откако је постао министар – каже глумац Љубивоје Тадић. И сликар Милош Шобајић не види помак на пољу културе у протеклих пет година:
– Музеји су и даље затворени. Култура је остављена да се подигне кад привреда ојача. Нажалост, то се не дешава, а ми стојимо закључани. Испада да је за време Тита ово била мала Европа коју су неонацисти разбили. Југославија ће нам остати нешто недостижно на свим пољима, од привреде до културе.
Економија
ЛАЖИ О НАЈВЕЋОЈ СТОПИ РАСТА У РЕГИОНУ
Професор Економског факултета Љубодраг Савић не пориче да има помака у сфери јавних финансија, али упозорава да се развој не подстиче отварањем тржних центара већ покретањем домаће производње.
– Нема озбиљног опоравка Србије без развоја српске индустрије, која сада готово да не постоји, и пољопривреде. Страни инвеститори су добродошли, али они нас коштају. Власт потенцира да Србија има највишу стопу раста у региону, а то није нешто чиме би се требало хвалити јер то није тачно.
Курир / Екипа Курира
