У Србији у апсолутном сиромаштву живи пола милиона грађана. Овај број се не мења већ 10 година, без обзира на то што нам, како то воле да кажу из Српске напредне странке, много добро иде, а економија нам цвета.
Занимљиво је да Српска напредна странка, која слави 10 година на власти и која се хвали успесима, ништа није учинила за стандард најсиромашнијих у нашем друштву.
А 11 – Иницијатива за економска и социјална права урадила је заједно са њујоршким Центром за економска и социјална права (ЦЕСР) Извештај који садржи анализу расподеле и трошења буџетских средстава од 2014. године, односно од увођења мера штедње Владе Србије.
Циљ Извештаја је да покаже колико су, због тих мера, уназађена права људи на лечење, образовање, социјалну заштиту, право на рад, правичну зараду и друга права из овог корпуса људских права, преноси Луфтика.рс.
Шта показује Извештај Иницијативе А 11 и ЦЕСР?
Осам година мера штедње највише су погодиле најсиромашније грађане, првенствено оне који су корисници мера социјалне заштите. Број људи који живе у апсолутном сиромаштву је око 470.000 (6,8 одсто) и тај број се не мења скоро десет година.
Око 1,5 милиона људи живи у ризику од сиромаштва. Удео БДП за социјалну заштиту је смањен за скоро пола одсто за осам година, а број корисника услуга центара за социјални рад (ЦСР) је, у истом периоду, порастао за око 50.000.
Смањен је и број стално запослених у ЦСР за скоро 20 одсто и поред тога што се повећава број корисника.
Из буџета за социјалну заштиту је 2016. године преко буџетске резерве пребачено 14 милиона евра у Министарство одбране и Војску Србије. Министарству одбране је сличним механизмом две године касније из буџета пребачено још 183 милиона евра, а та је трансакција означена као државна тајна.
– Зашто се одбрана и војска оснажују на рачун најсиромашнијих грађана? Држава која на овакав начин распоређује јавна средства не може се назвати социјално праведном државом – каже Данило Ћурчић из Иницијативе А 11.
И образовање и здравство, два сектора у којима остварујемо нека од најбитнијих социјалних права права – право на лечење и право на образовање – такође су били на великом удару мера штедње и упитне буџетске политике.
За осам година пала су улагања у образовање (4,74 одсто удела БДП у 2014. и 4,08 одсто у 2020). Да би наше државно здравство било на нивоу здравства у источној и централној Европи, потребно је да држава улаже око 0,5 одсто удела БДП, ми већ годинама улажемо 0,3, 0,4 одсто.
Према извештају Фискалног савета, средства за реконструкцију сва четири клиничка центра повукли смо још 2006. године, из Европске инвестиционе банке, до сада је реконструисан само КЦ у Нишу – ово је 16. година да тај процес траје.
Држава плаћа казне и пенале за изгубљене судске и арбитражне поступке. За десет година Србија је потрошила милијарду евра на казне и пенале, а само 2020. године тај износ је био око 200 милиона евра!
– Ми смо земља која десет година не смањује број сиромашних, а нема стратегију за борбу против сиромаштва, а притом смо и земља која је укинула Тим за сузбијање сиромаштва и социјалну инклузију. Да ли то значи да за нашу државу сиромашних нема? – додаје Ћурчић.
Иницијатива А 11 и друге организације цивилног друштва имале су увид у извештај државе о стању економских и социјалних права грађана Србије и током ова три дана пратиће заједно седницу и извештавање државне делегације.
Почетком марта Комитет ће дати своје мишљење и држави Србији издати нове препоруке за унапређење социјалних и економских права грађана.
