Пола света заинтересовано за куповину ПКБ-а који само изгледа Србији није потребан

Пољопривредна корпорација „Београд” најраније би крајем године могла да добије новог власника јер јавни позив за приватизацију неће уследити пре јуна. То је изјавио Драгиша Петровић, генерални директор ПКБ-а, истичући да су многи инвеститори заинтересовани за куповину највећег српског аграрног комбината. Директних преговора с потенцијалним купцима, додао је он, за сада није било. Корпорацију из Падинске Скеле посетила је само кинеска привредна делегација.

– Град Београд је 30. децембра прошле године донео одлуку о методу приватизације, а ПКБ је у фебруару одабрао приватизационог саветника који треба да направи пакет имовине која ће бити продата. Тај пакет потом иде граду на усвајање, после чега следи расписивање јавног огласа, прикупљање понуда, одабир најбољег понуђача, преговори с њим и закључивање уговора о продаји – рекао је Петровић, а преносе агенције.

Приватизациони саветник, како кажу у овој корпорацији, биће фирма „Делоит”, а имовински пакет требало би да обухвати довољно пољопривредног земљишта за одржавање сточарске производње на садашњем нивоу, сточни фонд, механизацију, објекте везане за пољопривредну производњу и треба да предвиди оптималан број запослених, којих тренутно има око 2.100.

За ПКБ су, како је пре две недеље изјавио градоначелник Синиша Мали, заинтересовани и руски инвеститори. Њих, како је истакао, привлачи могућност да од ове корпорације направе извозну базу пољопривредних и млечних производа на руско тржиште. Мали је такође изразио очекивање да ће јавни позив за приватизацију уследити до јуна, истакавши да се у међувремену „ради на сређивању имовинскоправних односа” у корпорацији.

Ако се интересенти из Русије и Кине укључе у битку за ПКБ, такмаци ће им бити појединци и правна лица из Србије, Немачке, Хонгконга, Аустрије и Данске који су већ послали писма о заинтересованости недуго пошто се ова корпорација нашла на списку 502 предузећа у реструктурирању која одлуком владе Србије треба својински трансформисати. Од домаћих интересената ту су, између осталих, „МК група” и Индустрија меса „Матијевић”, а од страних Инвестициони фонд из Немачке и предузеће „JB Equity Limited” из Хонгконга.

Списку потенцијалних купаца ту не мора да буде крај, јер, како каже Драгиша Петровић, „писма о заинтересованости не спречавају да се јави још неко ко би хтео да купи имовински пакет ПКБ-а, који тек треба да буде направљен”.

———————————————————————-

Капитал процењен на 24 милијарде динара

Према консолидованом финансијском извештају из документације Агенције за приватизацију, ПКБ је последњег дана 2013. имао 10,1 милијарди динара прихода. У овим актима наводи се и да корпорација послује под тржишним условима и редовно исплаћује зараде. Вредност капитала фирме процењена је на близу 24 милијарде динара, а дугови ПКБ-а према државним повериоцима истог дана износили су 2,6 милијарди динара.АНТРФИЛЕ

———————————————————————-

Писма о заинтересованости

Физичка лица

* Бошко Карановић, Београд

* Јозеф Калтенгер, Аустрија

* Милош Пауновић, Ковин

* Илија Џахагаров у име Инвестиционог фонда из Немачке

Правна лица

* EES Group, Немачка

* Тина пром, Београд

* Индустрија меса „Матијевић”, Нови Сад

* JB Equity Limited, Хонгконг

* Тера продуктс 61 д. о. о, Горњи Милановац

* BIGADAN, Данска

* EMAC д. о. о, Нови Сад

* МК група, Београд

———————————————————————-

Синдикати против промене власника

Најављеној приватизацији ПКБ-а успротивила су се оба репрезентативна синдиката. Они су недавно, у сарадњи с економистом Бранком Драгашем, предложили алтернативни модел својинске трансформације кроз мешовити модел власништва који би, према њиховим речима, ПКБ-у омогућио инкасирање 400 милиона евра. Контролни пакет од 51 одсто акција, према замисли синдиката, трајно би задржала држава, још 15 одсто би било подељено свим држављанима Србије, а неколико процената добили би запослени и пензионери фирме. Осталих тридесетак одсто било би понуђено на берзи држављанима Србије из наше земље и дијаспоре.

Уколико се тад не прода довољно акција, чија се појединачна цена процењује на хиљаду динара, оне би биле понуђене домаћим фирмама или, ако ни тада не буду распродате – страном тржишту. У оба случаја, био би ограничен максимални проценат који би заинтересовани могли да купе.

Образлажући овај предлог, представници синдиката алудирали су на сличне примере мешовитих предузећа у развијеним земљама, попут норвешког „Теленора”, чијих је 53 одсто у рукама државе.