После хапшења Вељка Беливука, познатијег као Веља Невоља, осумњиченог за убиства и његових сарадника, испливало је и то да су поједини људи блиски овом криминалном клану имали дозволе за ношење оружја! Управо се дозволама које су од 2015. године дате људима из криминогене средине, тренутно баве и припадници Сектора унутрашње контроле.
У истрази би требало да буде утврђено ко је све аминовао за њихово давање, као и да ли је можда било притисака да се тим, благо речено, безбедно интересантним особама омогући да носе пиштоље да би наводно себе заштили! Осим што је пре неколико година, могло би се рећи, почело штанцовање дозвола за ношење оружја не баш примерним ликовима, занимљиво је и то да је једна полицијска станица предњачила по броју теренских провера.
Та полицијска станица, према сазнањима Директно.рс је Вождовац, на чијој територији су се протеклих година догодиле кључне ствари по екипу Веље Невоље (као што је убиство Александра Станковића, званог Сале Мутави, закопавање оружја у Јајинцима), али и особама из најближег окружења бившег министра полиције Небојше Стефановића (у Заплањској улици је министров кум Горан Папић, иначе бивши заменик начелника СБПОК-а претукао угоститеља Дејана Пејовића, власника ресторана „Јахорина“).
Сам поступак издавања дозволе за ношење оружја (после захтева заинтересоване особе да јој се омогући ношење оружја) почиње од теренске провере, коју обављају полицајци из станице на којој је заинтересовани пријављен.
Не проверава се само да ли има кривичних пријава, већ да ли се та особа, али и њени укућани, друже са сумњивим ликовима. И сам наговештај да се неко виђа са особама из криминогене средине, бар према закону, требало би да онемогући добијење дозволе за ношење оружја.
Пракса у Србији се нажалост показала савим другачијом, па су многе безбедносно интересантне особе, „прошле теренску проверу“. Полицајци који су их обављали нису наводили да има ишта сумњиво у прошлим и садашњим контактима заинетересованих, што је био први корак у процесу добијања дозволе.
Да ли су ти обични, секторски полицајци, самоиницијативно то писали или по наређењу неког „одозго“, требало би да буде установљено у истрази. После теренске провере, параф за заинтересованог су морали да дају начелник ПС, затим начелник Полицијске управе и на крају директор полиције (па макар био и у статусу в. д.)
Како смо већ, напоменули масовно издавање дозвола за ношење оружја почиње 2015 године, када су Небојша Стефановић и његови сарадници увелико командовали МУП-ом, али њихових потписа нема на тим спорним документима.
Питање је, међутим, да ли је било притиска или утицаја управо из врха министарства да они који су у том ланцу – начелник полицијске станице, први човек ПУ и директор ставе свој потпис на тај документ и тако омогуће сумњивим особама да опремљени цевима ходају улицама престонице.
Сада већ давног октобра 2016. када је на углу улица Бачванске и Господара Вучића на Вождовцу убијен Александар Станковић, који је пре Беливука руководио криминалном групом, Милорад Ђурић, затворски чувар који је у слободно врерме обезбеђивао Салета Мутавог, узвратио је ватру.
И то из пиштоља за чије је ношење имао дозволу, а до данас није саопштено како је Ђурић добио ту дозволу и да ли је можда за њено добијање посредовао неко од пријатеља Салета Мутавог, који је у то време био утицајан у МУП-у.
Директно.рс
