Политбиро: Ђукановић, Суботић, Вучић

Ђукановић и Суботић више не могу без Вучића. Вучић може без њих. Устоличио се у Србији, збрисао опозицију и постао фактор стабилности на Балкану. Према писању медија, једно од питања у Вашингтону било му је везано за Суботића. Шта ли је одговорио? Искуство каже: нема тог Косова које неће дати, ако затреба

Вашингтон је раширених руку дочекао српског премијера Александра Вучића. Потпредсједник Бајден није могао да га прими због породичне трагедије, али су најважнији људи безбједносних структура, они тик уз Обаму, разговарали са гостом из Београда. О Косову, Русији и – Србији на Западу. Са Вучићем, некадашњим заговорником небеске Србије.

Данас, послије Крима и Украјине, када односи Вашингтона и Москве подсјећају на вријеме хладног рата, Балкан поново постаје стратешки важан. Посебно Србија, највећа земља региона, која је кроз историју гледала некад ка Москви, некада ка западним пријестоницама, располућена вјековима, а у посљедним деценијама прошлог вијека на погрешној страни, против саме себе. И против свих нас.

Важност момента Вучић препознаје и одлично користи. Јуче је Вашингтону требао због Косова. Данас су улози другачији, треба се идеолошки разграничити са Москвом.

Српски премијер брзо учи од Мила Ђукановића. Све више му личи. Још мало па их нећемо разликовати: споља блитва, а унутра бритва, како је једном сликовито овај тип владаоца описао Милан Поповић. Док унутар Србије опресивно влада, пред моћнима у свијету показује да се нико против њега јучерашњег не може тако пожртвовано борити као он. Ђукановић и Вучић су прешли исти пут. Само је српски премијер од радикалног националисте до шампиона европских интеграција путовао деценију дуже. Требало му је да схвати с ким се не исплати свађати.

Кад је сложио коцке, Вучић се преко ноћи одрекао свих година у којима је подстицао сукобе са јужнословенском браћом и Западом. Добро је што више није на барикадама које су Балкан разориле. Вучић је палио Сарајево, ратовао са НАТО, протјеривао Албанце, јурио западне плаћенике. Кад је био Милошевићев министар информисања убијен је Славко Ћурувија, а Монитор је у Србији кажњен са 400.000 марака, због симбола покрета Отпор, који су подржавали Американци… И сада је тај човјек ослонац западне политике на Балкану, а ови што се сјећају су сумњиви… И не само ослонац, често се и Вучић и Ђукановић приказују као лидери који немају алтернативу.

Требало је Вучићу времена да схвати, али више нема проблема. Кад му је пут прокрчио Мило Ђукановић, дотакао је звијезде. Мора да ужива у новој улози. На лицу му је стално онај полуосмијех. Није ни чудо: док су му патрони били Шешељ и Милошевић, садашњи српски премијер је био само помоћно особље, ратник који јуриша по Крајини у униформи старе југословенске војске и оним чизмама, тешким, што жуљају. Сада углађен дивани по Пјеру и Рицу. И сат ће колега из Црне Горе да му поклони. Онај од више десетина хиљада. Да не каска за временом.

Данашњег Вучића је створио Ђукановић са Станком Суботићем Цанетом и њиховим огромним парама, неопходним за логистику и лобисте по Бриселу, Стразбургу и Вашингтону. Сјетићете се оног састанка у париском хотелу на којем су били Ђукановић и Суботић (још под потјерницом), Николић и Вучић (још у опозицији). Послије је све ишло глатко, амерички маркетинг и, ето, побједе. Додуше, Борис Тадић је неодлучном политиком кумовао тој побједи, али то није најбитније за ову причу.

Српске су демократе биле опасност по Ђукановића, не због опирања црногорској независности како је пјевала овдашња пропаганда, него због друга из Уба, чувара мрачних тајни и великих пара. Београд је 2003. означио Суботића за вођу дуванске мафије. Интерполова потјерница и оптужница подигнуте су 2007. Цане је 2011, док се крио у Швајцарској, осуђен у Србији на шест година затвора. Пресуда је укинута 2013, када је Вучић учврстио своју позицију. Прошле године је Цане ослобођен оптужби и тренутно је случај на Апелационом суду у Београду.

Политбиро – Цане, Мило и Вучић – који сада влада Србијом и Црном Гором – има заједничке пословне партнере из Емирата и политичке савезнике на Западу. Видјећемо како ће се развијати прича. Једно је сигурно – Ђукановић и Суботић више не могу без Вучића. Вучић може без њих. Збрисао је опозицију у Србији и постао фактор стабилности на Балкану. Према писању српских медија, једно од питања у Вашингтону било је везано за Суботића. Шта ли је одговорио Александар? Искуство каже: нема тог Косова које неће дати, ако затреба.

Монитор, Милка Тадић-Мијовић

вијести.ме

ФОТО: ОЦЦРП