РАСПРАВА да ли би требало замрзнути пензије још није ни близу епилога, али су зато тензије 1,7 милиона најстаријих у Србији све веће. У добацивањима „за и против“, пензионери су се нашли на клатну две радикално опречне прогнозе. По једној – ако до замрзавања не дође – Србији прети колапс, на шта упозорава Лу Брефор, директор Светске банке. По другој би, пак, изостанак повишице довео до „социјалног геноцида“, како га описује вицепремијер Јован Кркобабић.
У сенци ове две крајности, чини се, да су се сви забројали јер би просечна повишица (а планирано је 0,5 одсто у октобру) износила „целих“ 125 динара!
Зато у удружењима пензионера овакву полемику све чешће доживљају као јефтину трговину политичара. Таквог је мишљења и Зоран Попов, професор Економског факултета у Београду:
– Замрзавање махом траже неолиберали и они што тргују положајима и функцијама. Први се удварају Западу, а други овдашњим бирачима. И никоме није стало до стандарда пензионера.
Он сматра да је обезвређивање њихових прихода почело још 2008, када се мера „замрзавања пензија“ применила први пут и трајала две године.
ЕВРО БЕЖИ У септембру 2008. Влада Србије је ванредно поделила једнократне повишице сваком пензионеру – 10 одсто њихових ондашњих прихода. Тада су пензије биле око 250 евра, а данас су мање за 40 евра.
– А наредне повишице опет нису биле у складу са инфлацијом, већ са тзв. могућностима. Зато пензије константно бележе реалан пад већ пету годину заредом и нема ни говора о очувању стандарда, без обзира на то хоће ли бити замрзавања или неће.
Професор Попов додаје да оваква мера чак и не решава проблем јер „умањене плате и пензије значе мању тражњу што доводи до мање производње, потом затварања радних места, а напослетку продубљује и рупу у самом буџету“:
– Дефицит се оваквим начином решава само краткорочно, на пар месеци, а потом следи још дубља економска криза јер се мање зарађује, а самим тим и мање троши. То су већ многе земље искусиле. Ни у једној овај рецепт није успео.
Чланови Фискалног савета, међутим, већ месецима упозоравају Владу да смањи расходе и уведе додатне мере, међу којима је и замрзавање прихода. Према њиховим грубим прорачунима, све и када би ова мера потрајала у наредној години, у 2015. би било решено свега пола проблема. Зато предлажу додатне уштеде пре свега у отпуштању вишкова по јавним предузећима као што су „Галеника“, „Јат“, „Србијагас“, Железара, ГСП Београд… па реструктурирање.
Из пензионерских удружења стиже оштра критика.
– Пензије нису замрзнуте већ стално падају! – категоричан је Милан Ненадић из Савеза пензионера Војводине. – У прошлој години оне су имале реалан пад од 6,7 одсто. Само у прва три месеца ове године инфлација је 3,5 одсто, а пензије су подигнуте само за два. У октобру се планира повећање од 0,5 одсто, иако је већ у априлу инфлација била 0,8 одсто! Дакле, пензионери тону у све дубљу беду. А Влада би требало да штеди на својим расходима уместо на онима који су пензије поштено зарадили.
БОНУС 50 ДИНАРА
ПЕНЗИЈСКИ фонд је у марту на списку имао 1.709.225 презимена, а просечан чек је 23.565 динара. Ипак, око милион најстаријих је примало износе испод овог, док је мањина премашивала републичке просеке плата. Најмање приходе имају, већ традиционално, пензионисани пољопривредници. Њих 214.672 у просеку подиже по 9.938 динара месечно. Октобарска повишица би их „ојачала“ за 50 динара.
Новости
