Мила Ђинђић и Гордана Филиповић, мајка и сестра покојног премијера, још 2011. поднеле кривичну пријаву против Небојше Човића и Велимира Илића

После изјаве Милоша Симовића, припадника „земунског клана“ који је осуђен у предмету за убиство премијера, да је један политичар наручилац убиства Зорана Ђинђића, већина чланова тадашње владе у паници је да би могао да обелодани име налогодавца, сазнаје Курир.

Како каже наш извор, неколико бивших министара из тог времена јуче је разговарало о томе да ли је сад тренутак да у јавност исплива ко је наручио убиство.

Упире прстом у политичаре

– Симовић је опет упро прстом у неке политичаре, али је поново изостало оно чега се сви плаше, а то је да каже конкретно име. Неколицина бивших министара наслућује да он може да изговори и име налогодавца, јер је на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије инсистирао на тој теми – каже наш саговорник.

Симовић је, иначе, на суђењу 2011. године казао да је реч о политичару кога зову Ћоки. Јавност је убрзо почела да лицитира да се иза надимка Ћоки крије један од лидера ДОС Небојша Човић. Крајем 2011. мајка покојног премијера Мила Ђинђић и његова сестра Гордана Филиповић Ђинђић поднеле су кривичну пријаву против Човића и председника Нове Србије Велимира Илића због непријављивања припрема за извршење кривичног дела напада на уставни поредак, док је против Човића поднета и због подстрекивања на убиство представника највиших органа. Докле се стигло с том пријавом, која је поднета у Специјалном тужилаштву за организовани криминал, нисмо успели да сазнамо јер нам није стигао одговор из адвокатске канцеларије која води предмет.

Човић јуче није био расположен да се враћа на детаље са суђења за убиство премијера.
– Својевремено сам све то коментарисао и заиста не желим поново о истом. Нити себе видим нити препознајем у свему томе, а ко кога и на шта намешта и како се пакују и намештају такозвани заштићени сведоци, то није моје да објашњавам – изјавио је Човић.

Клан Милошевић

Упитан какве конкретно сумње има кад говори о паковању и намештању заштићених сведока и на кога мисли, Човић није конкретно одговорио.
– Немам никакве сумње, већ само закључујем – кратко нам је рекао и завршио разговор.

Зоран Живковић, који је после атентата сео у фотељу премијера, рекао је за наш лист да истрага о политичким мотивима убиства председника владе још траје и да траје предуго.
– Зорана је могао да убије само неко ко је имао контакт са убицама, мотив и новац, а то је клан Милошевић. Али то не могу да докажем – каже Живковић.

Ни да писну
ВЕЉА, КОШТУНИЦА И ЧЕДА СЕ УЋУТАЛИ

Велимир Илић јуче није одговарао на позиве Курира, а коментар нисмо успели да добијемо ни од бившег председника СРЈ Војислава Коштунице нити од удовице премијера Ружице Ђинђић. На позиве није одговарао ни портпарол ЛДП, па смо остали ускраћени и за коментар Чедомира Јовановића.

Тешке речи због Чега је ЂинЂиЋева породица поднела кривичне пријаве
ТАЈНО ЛЕГИЈИНО ПИСМО ВЕЉИ И ЧОВИЋУ

Осумњичени Небојша Човић и Велимир Илић почетком 2003, након што је Илић примио писмо Милорада Улемека, којим се Илић позива да се укључи у акцију понављања 5. октобра као општенародног бунта, дакле, након што је сазнао да Улемек припрема напад на уставни поредак, Илић је са садржином писма упознао Човића. Затим су обојица свесно пропустили да ово пријаве надлежним државним органима, чиме су извршили кривично дело непријављивања припрема за извршење кривичног дела напада на уставни поредак – наводи се у кривичној пријави коју су 2011. поднеле Мила Ђинђић и Гордана Ђинђић-Филиповић.
– Небојша Човић је почетком фебруара 2003, знајући да Улемек у то време настоји да добије политичке личности за акцију свргавања тадашње владе, приступио договору Улемека и Душана Спасојевића, да уз помоћ припадника „земунског клана“ и ЈСО изврше атентат на Ђинђића, уверавајући их притом да ће по убиству он преузети место премијера – пише још у овој пријави.

Аутор: Екипа Курира

Фото: Ројтерс