У једном тренутку о регионалном развоју у држави бринуло чак пет институција
Колико се понекад слепо држимо европских правила сведочи Закон о поморској пловидби, који смо усвојили 2011. године, иако Србија нема море ни поморску флоту. Алиби је био да нови пропис о поморској пловидби доносимо јер то тражи ЕУ, као и да наша земља има више од 5.000 помораца који раде на страним бродовима.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре нису ни потврдили ни демантовали да ли су поменути закон спровели у живот. Јуче су само појаснили да државе чланице ЕУ имају обавезу да обезбеде одговарајуће административне капацитете за спровођење својих обавеза као „држава застава” што обавезује и Србију. То је посебно указано током билатералног скрининга о поглављу 14.
Законодавац је, према писању медија, предложио и оснивање независног тела које ће испитивати поморске несрећа. Оно, ипак, никада није основано, а у ресорном министарству наводе да ова обавеза не подразумева оснивање никакве посебне агенције, већ запошљавање људи одговарајућих стручних знања за контролу техничке исправности поморских бродова и инспекцијски надзор?
На изненађење многих Србија од 2013. године има и Агенцију за управљање лукама. У министарству то правдају чињеницом да такве агенције имају све земље са развијеним водним саобраћајем. Они кажу да све чланице ЕУ имају или једно национално лучко регулаторно тело (Шпанија и Бугарска) или онолико лучких управа колико имају лука на својој територији (Немачка у којој има више од 20 лучких управа као регулаторних тела).
– Због рационалног односа према броју институција које чине систем државне управе у Србији је уведена јединствена национална институција за све речне луке у земљи – наводе у том министарству.
Постоји и друга страна медаље. Због непоштовања правила ЕУ Србија је остала ускраћена за око 50 до 60 милиона евра бесповратних средстава ЕУ намењених пољопривреди и руралном развоју. Од ње је тражено да оснује агенцију задужену за праћење коришћења тих пара. Управа за аграрна плаћања, која је већ постојала, није могла да добије акредитацију Европске комисије за спровођење програма подршке руралном развоју, јер је имала три пута мање запослених него што је од ње захтевано.
Годинама се нагађало да у Србији има 160 разноразних агенција, а од министарке Кори Удовички сазнали смо ових дана да их има значајно мање – прецизније 98. „Метла” је ипак радила после избора 2012. године. У њима је запослено 32.607 особа, што је за две хиљаде мање него 2013. године. Нисмо, међутим, сазнали да ли ће све преостале агенције, фондови, дирекције и управе преживети у садашњем облику. Једино је министар привреде Жељко Сертић најавио да ће укинути Агенцију за страна улагања и промоцију извоза СИЕПУ, после низа сумњи у њен рад, и формирати Регионалну агенцију Србије која ће радити по јасним правилима.
Разноразне агенције осниване су кроз велики број системских закона. Неке настају у процесу придруживања, а неке и као резултат пројеката које је финансирала ЕУ. Проблем је што се није водило рачуна о томе да ли им се надлежности поклапају. Тако је, у једном тренутку, о регионалном развоју у држави са највећим разликама у развијености међу регионима бринуло чак пет институција. Имали смо Министарство за регионални развој, Националну агенцију за регионални развој, Савет за регионални и равномерни развој, Канцеларију за одрживи развој економски неразвијених подручја и локалне канцеларије за регионални развој.
—————————————————–
Укину па врате
Нека од укинутих тела, попут Фонда за заштиту животне средине и Агенције за хемикалије, мораће поново да „оживе”. Разлог оснивања новог Зеленог фонда у Министарству пољопривреде и заштите животне средине објашњавају чињеницом да садашњи модел финансирања из буџета не обезбеђује довољно новца за заштиту животне средине, посебно за управљање отпадом. За примену европског принципа „загађивач плаћа” потребан је наменски фонд. Другим речима, ако хоћемо у ЕУ морамо да применимо њихове прописе који намећу успостављање одрживог система финансирања заштите животне средине и наменских фондова.
М. Авакумовић, Политика
