Политичка мафија заједно са тајкунима из државних банака исисала преко 1.300 милиона евра!

Ср­би­ја бес­по­врат­но из­гу­би­ла из­ме­ђу 800 ми­ли­о­на и ми­ли­јар­ду евра за не­у­спе­шно спа­са­ва­ње сво­јих ба­на­ка, а у из­гле­ду је слич­на ак­ци­ја и за Срп­ску бан­ку

За ми­ли­јар­ду евра, ко­ли­ко се про­це­њу­је да је „ра­чун про­па­сти” др­жав­них ба­на­ка, мо­гао се на­пра­ви­ти га­со­вод „Ју­жни ток” кроз Ср­би­ју или око 500 ки­ло­ме­та­ра но­вог ауто-пу­та, три мо­ста с при­ступ­ним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма ди­мен­зи­ја Мо­ста на Ади… Око ми­ли­јар­ду евра из­но­си бу­џет Ми­ни­стар­ства ра­да, за­по­шља­ва­ња и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке и, ако ни­шта дру­го, уме­сто тро­ше­ња па­ра по­ре­ских об­ве­зни­ка на ло­ше од­лу­ке у др­жав­ним бан­ка­ма, ви­ше нов­ца мо­гло се да­ти за со­ци­јал­ну по­моћ, деч­ју за­шти­ту и до­дат­ке, на­кна­ду за не­за­по­сле­ност…

Из про­па­сти три бан­ке с ве­ћин­ским др­жав­ним ка­пи­та­лом иста та др­жа­ва као да ни­шта ни­је на­у­чи­ла, јер је за са­мо не­ко­ли­ко го­ди­на се­би при­у­шти­ла „лук­суз” да спа­са­ва још јед­ну сво­ју фи­нан­сиј­ску ин­сти­ту­ци­ју. Овог пу­та Срп­ску бан­ку.

Ра­чун тог „лук­су­за” ни­је по­знат, а чи­ни се да не­ће ни би­ти уско­ро, јер др­жа­ва ни­је спрем­на да га са­оп­шти по­ре­ским об­ве­зни­ци­ма. Ка­ко је пре­до­чио Ду­шан Ву­јо­вић, ми­ни­стар фи­нан­си­ја, де­та­љи са­на­ци­је Срп­ске бан­ке су по­вер­љи­ви.

По ње­му, тро­шак до­ка­пи­та­ли­за­ци­је не­ће би­ти ве­ли­ки, а та бан­ка ко­ја је, ина­че, на­ста­ла из Вој­ног сер­ви­са На­род­не бан­ке Ју­го­сла­ви­је, ко­ји је оп­слу­жи­вао ком­плет­ну вој­ну ин­ду­стри­ју ве­ли­ке др­жа­ве, и убу­ду­ће ће има­ти са­мо ту функ­ци­ју. Да­кле, не­ће ра­ди­ти са ста­нов­ни­штвом ни дру­гом при­вре­дом. У јав­но­сти се по­ми­ње да је за спа­са­ва­ње ове бан­ке по­треб­но не­ко­ли­ко де­се­ти­на ми­ли­о­на евра.

У по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на НБС ста­ви­ла је ка­та­нац на чак че­ти­ри бан­ке од ко­јих је са­мо јед­на би­ла при­ват­на – Уни­вер­зал бан­ка, док је у оста­ле три – Агро­бан­ци, При­вред­ној бан­ци Бе­о­град и Раз­вој­ној бан­ци Вој­во­ди­не др­жа­ва би­ла ве­ћин­ски или по­је­ди­нач­но нај­ве­ћи вла­сник.

Ко­нач­ни „ра­чун про­па­сти” за три, услов­но ре­че­но, др­жав­не бан­ке и по­кри­ва­ње оси­гу­ра­них де­по­зи­та за ко­је га­ран­ту­је др­жа­ва у уга­ше­ној при­ват­ној бан­ци још је не­по­знат. Оквир­ни по­да­ци за све њих су од нај­ма­ње 800 па све и до ми­ли­јар­ду евра.

Агро­бан­ка је за­тво­ре­на ка­да се по­ка­за­ло да су јој гу­би­ци по­је­ли ка­пи­тал за чак 300 ми­ли­о­на евра. Ме­ђу­тим, тро­шак ње­ног спа­са­ва­ња ту се не за­вр­ша­ва. Др­жа­ва је по­сле ње­ног га­ше­ња има­ла је­дан не­у­спео по­ку­шај спа­са­ва­ња та­ко што је офор­ми­ла Но­ву Агро­бан­ку ко­ју је до­ка­пи­та­ли­зо­ва­ла еми­си­јом хар­ти­ја од вред­но­сти ко­је тек тре­ба да стиг­ну на на­пла­ту. Та­ко не­ких сто­ти­нак ми­ли­о­на евра сти­же на на­пла­ту у 2015. го­ди­ни. Ка­да се по­ка­за­ло да овај мо­дел спа­са­ва­ња не­ће да­ти ре­зул­та­те и Но­ва Агро­бан­ка је трај­но уга­ше­на с тим што су јој и ак­ти­ва и па­си­ва пре­не­те у По­штан­ску ште­ди­о­ни­цу.

По истом мо­де­лу у исто­ри­ју је оти­шла и Раз­вој­на бан­ка Вој­во­ди­не. И њу је др­жа­ва пр­во у не­ко­ли­ко на­вра­та до­ка­пи­та­ли­зо­ва­ла са око 350 ми­ли­о­на евра да би на кра­ју и она за­вр­ши­ла с гу­бит­ком од око 210 ми­ли­о­на евра. Сли­чан ре­цепт спа­са­ва­ња при­ме­њен је и у При­вред­ној бан­ци, али је њен ра­чун про­па­сти ипак мно­го ма­њи.

Цр­ни обла­ци не­ли­квид­но­сти над­ви­ли су се и над при­ват­ном Уни­вер­зал бан­ком, чи­ји су ак­ци­о­на­ри би­ли нај­ви­ђе­ни­ји срп­ски при­вред­ни­ци, али је у овом слу­ча­ју, где су пре­ли­ми­нар­ни по­да­ци по­ка­за­ли да су гу­би­ци до­сти­гли 85 ми­ли­о­на евра, др­жа­ва ста­ла са­мо иза оси­гу­ра­них де­по­зи­та до 50.000 евра на шта је, уоста­лом, ду­жна и по за­ко­ну.

Да ра­чун про­па­сти свих ових ба­на­ка ни­је још ко­на­чан ви­ди се и из то­га што тек тре­ба да бу­де „спа­се­на” и Аген­ци­ја за оси­гу­ра­ње де­по­зи­та ко­ја је, под­ра­зу­ме­ва се, сво­јим сред­стви­ма ис­пла­ћи­ва­ла оси­гу­ра­не де­по­зи­те и због че­га је са­да њен ра­чун пра­зан. Са­мо по том осно­ву, од­но­сно за ње­ну до­ка­пи­та­ли­за­ци­ју, др­жа­ва на­ме­ра­ва да узме кре­дит од око 200 ми­ли­о­на евра код Европ­ске бан­ке за об­но­ву и раз­вој. По­што се на­га­ђа да је тај из­нос не­до­во­љан по­ми­ње се да би кре­дит слич­ног из­но­са, за исту на­ме­ну, мо­гао да се за­тра­жи и од Свет­ске бан­ке.

По­што је по­ста­ла „по­след­ње уто­чи­ште” свих ло­ших ба­на­ка и По­штан­ској ште­ди­о­ни­ци тре­ба фи­нан­сиј­ска ин­јек­ци­ја, а др­жа­ва је, за по­че­так, ове го­ди­не за то опре­де­ли­ла пет ми­ли­јар­ди ди­на­ра.

———————————————————-

Ста­ре бан­ке још ни­су уга­ше­не

Ско­ра­шња про­паст три бан­ке с др­жав­ним ка­пи­та­лом ни­је на­ше је­ди­но ис­ку­ство са за­тва­ра­њем ба­на­ка, а да се при том не зна цех њи­хо­ве про­па­сти. Кра­јем 2001. и по­чет­ком 2002. за­тво­ре­не су Ју­го­бан­ка, Бе­о­бан­ка, Ин­вест­бан­ка и Бе­о­град­ска бан­ка. Та­да се го­во­ри­ло да су у ми­ну­су од 1,5 па све до 8,5 ми­ли­јар­ди ма­ра­ка што је твр­дио та­да­шњи гу­вер­нер цен­трал­не бан­ке Мла­ђан Дин­кић и да ни­ко не мо­же да их до­ка­пи­та­ли­зу­је. Бан­ке по­ве­ри­о­ци су уга­ше­не, а ду­жни­ци оста­ли да се у при­ва­ти­за­ци­ји сна­ла­зе ка­ко мо­гу. Ни по­сле 13 го­ди­на сте­чај те че­ти­ри бан­ке ни­је за­вр­шен, од­но­сно не зна се ко­ли­ко ду­гу­ју, а ко­ли­ко по­тра­жу­ју, а глав­ни раз­лог за то је што су би­ле бан­ке ве­ли­ких пред­у­зе­ћа ко­ја још та­во­ре или су у ста­ту­су ре­струк­ту­ри­ра­ња.

Јо­ва­на Ра­бре­но­вић, Политика

Фото Д. Ћирков