Лондон — Политички земљотрес могао би да погоди Европу у 2015-тој, закључак је истраживања “Економист Интелиџенс Јунита”, јавља ББЦ.

Према истраживању, због све веће популарности, популистичке странаке би могле да добију на изборима и натерају умерене странке на коалиције које би раније биле незамисливе.

Европска “криза демократије” је јаз између елите и гласача, наводи ЕИЈ. У срцу европске политике налази се огромна рупа на месту где би требало да буду велике идеје, додаје ЕИЈ.

Кључни фактори у овом феномену су слаба излазност на изборима и драстичан пад броја чланова у традиционалним партијама.

Велика Британија, која излази на изборе у мају, је на прагу потенцијално дужег периода политичке нестабилности, наводи се у истраживању.

Шанса да избори доведу до формирања нестабилне владе је много већа него обично.

Наиме, предвиђа се да ће популистичка ВБ Независна партија (УК Индепенденце Партy –УКИП) узети гласове и Конзерватиној и Лабуристичкој партији.

Али, најнепосреднији политички изазов и тест који ће показати како се растући популизам пресликава на успех на изборима је онај који ће се десити у Грчкој.

Општи избори у Грчкој одржаће се 25. јануара, након што парламент у децембру није успео да изабере новог председника.

Истраживања јавног мњења указују на то да би се крајња левица, популистичка партија Сириза, могла појавити као најјача странка.

Уколико се то деси и уколико она направи владу, ЕИЈ истраживачи кажу да би то покренуло таласе широм Европске уније који би били катализатор за политичке преокрете у другим земљама.

“Уколико би Сириза дошла на власт, то би деловало дестабилизирајуће у самој Грчкој, али и у региону. Скоро сигурно би дошло до кризе између Грчке и међународних кредитора, с обзиром на то да је отпис дугова један од основа њене политичке платформе”, наводи ЕИЈ.

Избори у Европи са потенцијално непредвидивим резултатима, према истраживању ЕИУ, су, такође, они који ће се одржати у Данској, Финској, Шпанији, Шведској, Немачкој и Ирској.

“Заједнички именилац у тим земљама јесте – успон популистичких партија”, наводи ЕИЈ.

Истраживачи сматрају да популистички покрети покушавају да попуне вакуум настао између старих политичких партија и њихове традиционалне друштвене базе.

Противљење бриселској управи, имиграцији и мерама штедње кључне су теме многих таквих странака, преноси ББЦ анализу ЕИУ.

Истовремено, заједно са порастом популистичких покрета, последњих година све је више протеста који се одржавају широм света, кажу истраживачи ЕИЈ.

Б92