„Интерес да премести Сенту Миленковића из Одељења за борбу против дрога у Одељење за ратне злочине има онај коме смета закон. Заиста сматрам да би његово смењивање, како се најваљује, било понижавање закона и институција наше државе”, рекао је у интервјуу за Нова.рс правни заступник инспектора Слободана Миленковића, Зденко Томановић.
Претходне недеље, портал Нова.рс је објавио информацију да се припрема премештај начелника Слободана Миленковића, припадника Министарства унутрашњих послова, који је лично ухапсио Предрага Колувију и открио плантажу марихуане на имању “Јовањица”.
Првооптуженог нарко дилера брани врх власти, уз коментаре да је реч о кредибилном сведоку и побожном човеку, док су за оне који су га ухапсили резервисани цинични коментари председника, односно опаске како се „поштени полицајци плаше полиграфа“
Уместо признања за минули рад, први човек београдског Одељења за борбу против дрога нашао се “танком леду”, како од оних који су му надређени у МУП-у, тако и од врха државе.
Као резултат тога, присуствујемо парадоксалној ситуацији где првооптуженог нарко дилера брани врх власти, уз коментаре да је реч о кредибилном сведоку и побожном човеку, док су за оне који су га ухапсили резервисани цинични коментари председника, односно опаске како се „поштени полицајци плаше полиграфа“. Уз све то, упрегнута је комплетна медијска машинерија како би се у јавности стекао утисак да иза свега стоји план завереника да изврше државни удар.
Иако би у правној држави закон требао да буде највећи савезник оних који га бране, кад је реч у Србији, то правило важи једнако колико и префикс “правна држава” испред њеног имена. Због тога не би смело да нас зачуди кад полицајци и трећи пут добију позив на полиграфско испитивање, као ни њихова одлука да, услед бројних притисака, ангажују адвоката.
„Не знам одакле теза о намештеном полиграфу. Па, полиграфско испитивање је вршио рођени брат шефа кабинета председника Републике. Не верујем да би се он усудио да намешта питања на полиграфу у корист инспектора, а у функцији прикривања државног удара”, објашњава Зденко Томановић.
• У недавном саопштењу, навели сте да би евентуални премештај вашег клијента била казна за његов рад на случају Јовањица. Коме је у интересу да кажњава полицајца уколико он штити закон?
Интерес има онај коме закон смета. Не желим да коментаришем поступак у којем нисам бранилац ни пуномоћник, већ да пружим правну заштиту мојим клијентима који су изложени увредама и којима угрожавању њихових права. Судски поступак је у току. Рад начелника Миленковића је прихватило тужилаштво и касније, до неког нивоа, и суд.
Докази које су прикупили Миленковић и Митић и њихов тим инспектора су добили одређен степен потврде. Оптужница је потврђена, дакле, ради се о нивоу оправдане сумње. Међутим, иако надлежно тужилаштво и суд поступају баш у предмету који се темељи и на раду поменутих инспектора, ми гледамо недопуштену и противзакониту кампању у којој се потпуно омаловажавају и вређају полицајци који су били у том предмету.
• У претходном периоду смо могли да чујемо да полицијска истрага везана за Јовањицу није окончана, а и сами сте навели у писаној изјави да Миленковићев рад води до функционера власти и припадника служби безбедности. Мислите ли да је то разлог због чега хоће да га преместе?
Начелник Миленковић и инспектор Митић заједно са тимом бораца против дроге, примењивали су законе наше земље и штитили правни поредак. Између осталих, откривали су учешће неких припадника државних органа и безбедносних служби у случају Јовањица. Према њиховој тврдњи, један број радника државних органа и безбедносних служби се нашао у снимцима или филмовима оних који су на Јовањицу мотрили и сада то постаје политички ризик. Заиста би његово смењивање, како се најављује, било понижавање закона и институција наше државе. Кад се то ради у овом тренутку, онда се не може контролисати даље ометање правде.
• Верујете ли да се однос представника власти према вашем клијенту илуструје кроз текстове у медијима који су окарактерисани као прорежимски?
Као што се не сме кршити претпоставка невиности, не сме се ни вршити притисак да би се постигла општа сагласност да је потребно да се подрије поверење јавности у улогу коју су имали моји клијенти. Обавеза свих државних органа је омогућавање инспекторима да несметано заврше свој рад, а онда постоје тужиоци и судије које вреднују тај њихов рад.
• Миленковић је одбио да трећи пут оде на полиграф, након чега је председник државе рекао то не би требало да му то буде проблем, уколико нема шта да крије. Како тумачите ту тезу? Из врха државе изнете су и сумње да су претходна два пута била “намештана” питања.
Полиграфско испитивање је вршио рођени брат шефа кабинета председника Републике
Полиграф није ни мера политичке храбрости, нити је глас истине, а наравно – није ни доказ. Опет, не знам одакле теза о намештеном полиграфу. Па, полиграфско испитивање је вршио рођени брат шефа кабинета председника Републике. Не верујем да би се он усудио да намешта питања на полиграфу у корист инспектора, а у функцији прикривања државног удара. Миленковић је два пута био на полиграфу поводом истог случаја и оба пута је полиграфиста утврдио да говори истину.
• Данима сведочимо јавној одбрани првопптуженог Колувије од стране врха државе. Како ви, као адвокат, гледате на то? Могу ли такве ствари да утичу на судски процес?
Већ сам рекао да нећу да коментаришем поступак у којем нисам бранилац ни пуномоћник. Мене више забрињава та спирала ћутања, која се види код наших највиших руководиоца у правосуђу. Ниједан једини представник правосуђа се није усудио да реагује и укаже носиоцима власти да је законом забрањено да они оцењују доказе, вреднују исказе и коментаришу поступак.
Нова.рс
