Све чешће се на политичкој сцени Србије у парламенту и раду полиитчких партија, у на власти и таблоидима користе изрази „издајник“, “страни плаћеник“ или се у безбедном сектору Србије (службе безбедности) користе појмови обраде тз „унутрашњих непријатеља“. Израз „унутрашњи непријатељ“ пласиран је након 1944 године и обухватао је све слојеве друштва из тз „антикомунистичког шињела“ односно критичара Брозове власти. Више стотина хиљада људи је било проглашено за „унутрашње непријатеље“.
Унутрашњи непријатељи били су сви који су се речима,писањем или окупљањем супростављали комуниситичким властима у Србији од 1945 до 1990 године. Након 1990 године остали су у новој власти синдроми „унутрашњих непријатеља“ у реторици политичких партија око СПС и СРС који су „унутрашње непријатеље“ третирали као „издајнике“ и „стране плаћенике“ и њих су „таргетирали“ у опозицији и критичким дефинисаним грађанима. Полиитчка убиства, прогонимпрслушкивања,претње владале су од 1990-2000 године.
Петооктобарска „издана“ револуција није извршила лустрацију нити отворила досијеа тајних служби и „политичка полиција“ од времена УДБЕ до БИА наставила је у мањем али дефинисаном облику да држи под „контролом“ више хиљада лица који се могу третирати као „унутрашњи непријатељи“Извесно је да су страни интереси и службе безбедности од 2000 године до данас израдиле своје мреже преко домачих инсајдера и то усвим сферама утицаји у власти и опозицији.Репресивни систем милошевићеве власти и пакт ДОС-а са мафијом и тајним службама довео је до убиства Председника владе Србије др Зорана Ђинђића Данас власт СНС и СПС преко својих посланика , медија и таблоида на које имају утуцај али и у говору врха државне власти користе реторику која се позива на израз „унутрашњи непријатељ“ или „издајник“
Kо је у Србији „унутрашњу непријатељ“?
Унутрашњи непријатељ није по дефиницији опозиција која је политички противник, иако и међу појединцима у опозицији који су били раније власт има оних који су направили од 2000 године „пакт са ђаволом“ и страним утицајем и радили на штету државе и народа. Све власти у Србији су се „расподале“ страним интересима, корупцији свака на свој начин. Ипак да дефинишемо ко је реално „унутрашњи непријатељ“ у Србији. Унутрашњи непријатељи су сви они појединци или групе који раде на штету интереса Србије као државе и народа њене безбедности, економије, екологије, финансија, образовања културе, језика.
Да будемо прецизнији! Унутрашњи непријатељ је онај или они који расподају национална богатства без сагласности грађана и народа почев од пијаће воде, рудних лежишта, они који раде на увлачењу ГМО производа у Србију, који девастирају домаћу пољопривреду и агроиндустију попут уништења ПKБ и свесног пожара у фабрици Имлек. Унутрашњу непријатељи су и они који продају труло и бајато месо и храну која је отпад у ЕУ грађанима Србије, расипају штетни отпад по Србији који загађује Србију (стотине хиљада тона).
Унутрашњи непријатељи су и они који мимо Устава Србије раде на пројекцијама предаје Kосово и Метохију који се јавно изјашањавају да Kосово и Метохија није Србија и и не припада интересима Србије. Унутрашњи непријатељи су и сви они који мимо Устава Србије гурају Србију у НАТО, који релативизују последице НАТО агресије пре свега последице од муниције са осиромашеним уранијумом од којиих је десетине војника НАТО умрло и озрачено на Kосову и Метохији.
Унутрашњи непријатљи су сви они који су изнели државне, безбедоносне тајне и базе података грађана Србије трећим лицима ван Србије, и они који су вршечи власт или за власт изнели и опљачкали Србију од 2000 године за више оф 50 милијарди долара.Унутрашњу непријатељи су заправо сви они који раде против Закона и Устава Србије,против здравља и егзистенције грађана Србије .Они могу бити од локалне власти до врха државне власти, од владајучих до опозиционих партија.Али бити унутрашњи непријатељ због политичких идеја или критике власти и политичара на свим нивоима представља вид ауторитарно репресивног механизма, са циљем стигматизације појединаца и група до нивоа претње и угрожавања уставних слобода.
Томислав Кресовић
Видовдан
Jednom rečju, unutrašnji neprijatelj su sve vlasti od Miloševića do danas.
Juce jasno cusmo ko je prava vlada Srbije!
Sedi usred zgrade Vlade i porucuje narodu da je “kosovo” suverena drzava, koju vode “legitimni predstavnici”, citaj najgori sadisti, krvoloci, ubice, trgocvi ljudskim organima, dakle odgovarajuce drustvo rosavom skotu.
A ove pisoplotonje vlasnici drze na konopcetu i pustaju da prtkaju i pljackaju, aoni se ponasaju kao da su besmrtni i da posle njih dolazi samo smak sveta.