Џон ЉУИС | 27.01.2012
Од 16. до 20. јануара трајала је прва радна недеља новог амбасадора САД у Русији. Мајкла Макфола. Обавио је читаву серију званичних и незваничних сусрета, при том су његов затворени састанак са представницима „несистемске опозиције“ у Русији, његово емотивно-неадекватно излагање на гајдаровом форуму „Русија и свет: 2012-2020“, баш као и изјаве преко социјалних мрежа, који су одржани буквално првих неколико дана његовог рада у Москви, у друштвено-политичким круговима Русије прихваћени са нескривеним негодовањем, па чак и са озлојеђеношћу.
Какву то мисију се спрема да обави новопечени амбасадор? И у чијем интересу? Шта му треба од Русије? И да ли је он амбасадор, када се скоро уопште не бави традиционалним професионалним дипломатским функцијама, међу којима једна скоро у свим земљама звучи врло слично: амбасадор учвршћује односе између државе акредитације и своје сопствене земље? И уосталом, шта то представницима „несистемске опозиције“ треба од амбасаде САД у Русији баш уочи председничких избора у Русији? Новац? Морална подршка? Плаћена путовања у Сједињене Државе?
Судећи по благостању Бориса Њемцова, најпознатијег госта „Спасо-хауса“ – резиденције америчких амбасадора у руском главном граду, „борба са влашћу у Русији захваљујући новцу САД– посао је врло исплатив и уважен“, – написао је један од руских блогера. Својом посетом Макфолу која је дуго потрајала, представници „несистемске опозиције“ су показали на чијој су страни, – констатовао је други запажени учесник руске блогосфере.
Бивши професор са Стенфорда који је своју државну каријеру направио преко антируских материјала и антируских препорука, судећи по снажној подршци коју му указује Стејт департмент САД, а која је дошла после критичких примедби, планира да се и убудуће бави својим ружним послом. „Најважнији део мог посла ће се односити на проширивање контаката између народа САД и Русије“ – рекао је у свом видеоблогу шеф америчког дипломатског представништва у Москви. – хоћу да се виђам не само са државним службеницима већ и са представницима других партија и покрета, бизнисменима, активистима грађанског друштва и обичним Русима“. И све то ће бити замешено квасцем за проширење контаката са „борцима за демократију“ америчког типа, која је, како каже баш много американаца, благо говорећи, далеко од идеала. Амбасадор је сличне сусрете назвао „политика дуплог учествовања“ „Дуплог учествовања“ у чему? У отвореној и истовремено тајној дипломатији која се зове „ширење контаката“?
Многи руски посматрачи и блогери сматрају да је мисија амбасадора Мајкла Макфола, која је тако чудно почела, усмерена на дестабилизацију унутарполитичке ситуације у Русији, на инспирисање широког наступања антидржавних протеста, на довођење у структуре власти РФ нових прозападних људи, као и на одговарајуће деловање на руски информациони простор.
„Врло сам срећан што сам у Русији у новом својству, како бих наставио и учвршћивао „ресетовање односа“ – записао је амбасадор на интернет-сајту амбасаде САД у Москви. Само – да ли ће их он учврстити својим поступцима? Зар напред констатовани авантуристички задаци одговарају концепцији „ресетовања“ америчко-руских односа?
Напротив, они пре доказују да садашња администрација САД има намеру да настави да на Русију и даље врши врло јак војни притисак у облику ширења система против-ракетне одбране и тактичког нуклеарног оружја око руских граница, али истовремено и снажан и сврсисходан информационо-политички притисак. Односно, у суштини, администрација САД даје себи задатак не „ресетовања“ билатералних односа, већ њихов „претовар“, како је и било написано на симболичном тастеру који је државна секретарка САД Хилари Клинтон уручила руководиоцу руске дипломатије Сергеју Лаврову у Женеви пре неколико година. Произилази да нови амерички амбасадор у Москви, кога САД сматра за „оца-оснивача“ курса „ресетовања односа“ са Кремљом, у ствари представља иницијатора „претовара“ америчко-руских односа, који су и без тога у стању застоја практично у свим битним правцима (са ретким изузецима) опширног дневногреда, усмереног ка разоружању.
Зато његова изјава која је изговорена на гајдаровом форуму да главни правац његовог рада представља побољшање односа између Москве и Вашингтона, може са пуним правом да се сматра тирада ради замазивања очију – баш као у руској пословици „Меко прострто, али жуља!“
Зато не можемо, а да се не сложимо са бившим амбасадором САД у Украјини, Вилијамом Милером, који је у интервјуу руском одељењу „Гласа Америке“ посаветовао Мајклу Макфолу да се у свом раду ослања само на руску владу. „Његов задатак је да проширује процес интеграције нове Русије са Западом, који уосталом траје не баш толико много – свега двадесет година. Тако да је количина онога што још треба да се уради много већа од онога, што је до сада постигнуто“ – рекао је амерички дипломата.
Међутим, та количина будућег огромног рада на америчко-руским односима преко разговора са онима од којих спољна и унутрашња политика Русије уопште не зависи, никада неће моћи да нестане. Па у томе неће успети ни Мајкл Макфола. А највероватније је да ће он тешко успети и да оправда велико поверење које му је указао председник Барак Обама. За размишљање остаје много шта.
Фонд Стратешке Културе
