Недавна порука нацији министра за рад Александра Вулина да председнички кандидати, бивши шеф дипломатије Вук Јеремић и некадашњи заштитник грађана Саша Јанковић немају дана радног стажа ван државне службе, подсетила је на читаву плејаду српских политичара средње генерације у чије је радне књижице уписан искључиво посао у државним институцијама и органима.
Критикујући двојицу највећих опозиционих противника, Вулин је нанизао хвалоспеве премијеру Александру Вучићу, прескочивши при томе где је Вучић “пекао” професионалну правничку каријеру.
Да се ни премијер, ни Вулин, па ни Јеремић нису бавили оним за шта су се школовали, јасно је из званичних биографија. Вучић је ускочио у политику 1992, годину дана пре него што је дипломирао на Правном факултету, а посланичку клупу је 1998. заменио функцијом министра информисања.
Доласком на власт СНС-а, чији је лидер, 2012. постаје први потпредседник Владе и министар одбране, а од 2014. је премијер. Сада и кандидат за председника Србије. У његовој биографији је забележено и да је 1996. био директор Спортске хале Пинки у Земуну, а као студент 1992. новинар ТВ Канала С, са седиштем на Палама. Према неким подацима, био је запослен и у једној пи-ар агенцији. Правници су и Вулин и Јанковић, али су неко време радили као новинари. Дугогодишњи омбудсман у новинској агенцији Бета, а министар за рад у недељнику “Печат”.
Вулин у званичној биографији бележи да је од 2000. био руководилац у маркетингу Супер преса и Колор преса, па заменик генералног директора фирме Цолор медиа интернатионал чији је власник његов пријатељ Роберт Чобан.
Одсек новинарство на Факултету политичких наука било је опредељење лидера СПС-а, шефа дипломатије Ивице Дачића, али његова биографија обилује искључиво државним функцијама, од посланичке до премијерске.
Ту су и фотеље министра полиције и дипломатије. Вук Јеремић је дипломирао теоријску и експерименталну физику на Кембриџу, магистрирао државну администрацију на Харварду, а убележио да је у иностраним компанијама радио током студија. Са дипломама је ускочио у српске државне органе и прошетао функцијама од саветника премијера и председника Србије до шефа дипломатије и председника Скупштине УН, па у покушају да буде генерални секретар УН заузео завидну другу позицију.
Без искуства у пословима за које се школовао је потпредседник Владе и министар полиције Небојша Стефановић, коме у биографији на сајту Владе пише да је дипломирао је на мало познатом приватном Факултету за пословне студије, магистрирао 2011, а докторирао на Мегатренду 2013. Уз посао београдског одборника, навео и да је био републички посланик и председник Скупштине Србије.
На политичкој сцени је пуне две деценије лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић који признаје да је схвативши како је рођен да буде уметник, напустио Економски факултет и уписао Академију драмских уметности. Није постао сценариста јер је, каже, на време схватио да је “привилегија студирати драматургију, али вишак привилегије наставити да се њоме бавиш”. Радио је као новинар током студија и тврди да је написао је неколико драма, али је због политике “заборавио на себе као писца”.
Лидер Санџачке демократске партије Расим Љајић је једини из друштва ДОС-а који је део сваке власти. Дипломирао је на Медицинском факултету у Сарајеву, али бели мантил није обукао, већ је према сопственом признању до 2000. радио као “новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ”. У биографију је уписао различита министарска задужења: од бриге за националне и етничке заједнице, преко људских и мањинских права, па рада, а данас је министар трговине и телекомуникација.
Стаж у Сименсу
Са дипломом Филолошког факултета, одсек књижевност, лидер Двери Бошко Обрадовић био је уредник у издавачкој кући Катена. Челнику Доста је било Саши Радуловићу противници замерају што се као дипломирани инжењер електротехнике бавио бизнисом и био стечајни управник. Он је својевремено за “Вести” рекао да је каријеру почео у немачком Сименсу. Бивши градоначелник Београда Драган Ђилас је машински инжењер са дугим искуством у бизнису, па су га Београђани хвалили да је одлично водио град, јер га је третирао као предузеће.
СУТРА – Политика као најсигурније занимање (2): Шофери возе министарства
Д. Декић – Вести
