Међу српским политичарима средње генерације, много је оних који су са високом државном дужношћу закорачили у њима непознате делатности.
Поглед на биографију министра енергетике Александра Антића говори о његовом углавном политичком раду, па се из приложеног види да је овај економиста без искуства у енергетици.
Према подацима на сајту Владе, са 23 године је постао одборник у општини Звездара у два мандата и потом је три пута биран за одборника у Скупштини Београда. Председник градског парламента био је у два мандата, а занимљиво је да је овај високи функционер социјалиста био и министар саобраћаја у једној од претходних коалиционих влада СНС-а и СПС-а.
Богаташи преко ноћи
– Нестручни, сумњиви доктори наука, разне факултетлије и бивши возачи се налазе на многим важним местима и док су им резултати рада поражавајући, успеси у стицању приватне имовине, судећи према написима из медија, запажени су. “Вучићев шофер, постао милионер за шест месеци: купио 18 некретнина, куће и шуме!”. Сличних наслова је било више у дневној штампи. Минулим радом се на пример не могу похвалити не само Вучић и Јовановић, већ и Ненад Чанак и други. При томе видимо да лепо живе на грбачи народа – каже Драган Радовић.
Из редова напредњака у фотељу министра пољопривреде и заштите животне средине ускочио је правник Бранислав Недимовић у чијој је званичној биографији наведено да је од 2004. до 2008. године био републички посланик, а потом градоначелник Сремске Митровице у два мандата. Јавности је познато да је из ДСС-а Војислава Коштунице пришао ДС-у Бориса Тадића, па на крају приступио напредњацима.
Аналитичар Драган Поповић указује да је политичка подела функција у држави велика бољка српског друштва.
Политика као најсигурније занимање (1): Државна фотеља једини посао
– Селекција кадрова се врши према партијским књижицама, а не професионалности и резултатима рада. Најнестручнији највише напредују, што је последица чињенице да партијски лидер када се дограби функције у самом државном врху, узима сараднике за које сматра да нису бољи и паметнији од њега – тумачи Поповић.
Са друге стране, према његовим речима, остају људи од професионалног интегритета и доказани у струци.
– Најбољи не желе да се ваљају у блату и пијачарској политичкој трговини. Неће да каљају стечено име од интегритета, па беже главом без обзира од таквог именовања на функције – сматра наш саговорник.
Људи дебелог образа
Није највећи проблем што су многи министри и руководиоци без радног стажа у сопственој професији већ, како тумачи економски аналитичар Драган Радовић, што се неморално понашају на тим позицијама.
– Министар за рад Александар Вулин ће о свему причати и о Колиндиним чоколадицама и арапским мигрантима, кандидатури Томислава Николића, али неће ништа рећи о 150.000 лажних пензионера и 700.000 радника на црно. Министар енергетике Александар Антић има још дебљи образ. Крајем 2013. када је био на челу ресора саобраћаја, према мојим сазнањима у аутобуском саобраћају је ишло 50 одсто промета на црно и буџет ускраћен за 80 милиона евра. Рекао је да ће се обрачунати са тим криминалцима, па заборавио и прешао у Министарство енергетике, где се није прославио. Добијао је извештаје о астрономским крађама струје и до данас није реаговао, а оне су у 2015. достигле четвртину целокупне производње струје у Србији – каже за “Вести” Радовић.
Он иронично тумачи “изузетне резултате” в.д. генералног директора ЕПС-а Милорада Грчића у прошлој години.
– Овај најпознатији власник печењаре у Србији је и највећи промотер приватног факултета чију диплому поседује. Додуше, те резултате никако да видимо у званичним подацима тог јавног предузећа, па не знамо да ли је смањена презадуженост и крађа струје, али ни да ли се спречавају крађе на тендерима – објаснио је овај економиста.
СУТРА – Политика као најсигурније занимање (3): Од “гологузије” до ролекса
Д. Декић – Вести
Pogresno napisano, umesto `politicari` na transparentu treba da stoji `narode srbije`. Toliko o glasanju.