Након што је у најсиромашнијој индијској држави Бихар недавно постигнут рекордни усјев риже, па је срушен рекорд у узгоју крумпира, а недуго након тога постигнут је рекорд у узгоју пшенице, пољопривредници су постали хероји и све се више говори о органском начину узгоја усјева. Тако се органска метода узгоја показала супериорна према другим хи-тецх методама узгоја. Ови рекорди ће сигурно помоћи уклонити сумњу о ниским приносима који се углавном повезују с органским начином узгоја.

Сиромашни пољопривредници који још увијек ору воловима упрегнутим у плуг, били су у почетку оптужени да су лагали о количини усјева, све док министар пољопривреде није дошао и особно провјерио њихов рекорд. Након што је рекордни усјев риже потврђен, У село Дарвесхпура дошао је честитати и сам предсједник Владе и наградио је село увођењем струје, отварањем банке и новим мостом. Метода која се у стручним круговима назива Сyстем оф Рице Интесифицатион (СРИ). Ова метода је увелике повећала урод на пољима пшенице, крумпира, шећерне трске, рајчица, чешњака и многих других култура и по некима се сматра као најзначајнијим открићем у задњих 50 година.

Умјесто да се сади на традиционалан начин, да се три тједна старе саднице риже по три или четири комада саде у пољима натопљеним водом, овом методом користи се само половина сјемена и саде се једно по једно и то много млађе саднице. Између њих ставља се већи размак од 25 цм, тло тада није тако влажно и пажљиво се огрће да остане довољно зрака за коријен биљке. Тако се примјењује пословица “Мање је више” који научава млади државни уредник Рајив Кумар, којег је то научио Анил Верма из мале невладине организације ПРАН (Пресерватион анд Пролифератион оф Рурал Ресоурцес анд Натуре), која шири методу СРИ већ три године по стотинама села широм Индије.

У данашње доба кад је један од седам становника планета гладан и само 30% већи принос на усјевима малих пољопривредника знатно би смањио сиромаштво у свијету. Резултати у Бихару надмашили су сва очекивања. Малом инвестицијом, односно обучавањем неколико стотина људи резултирало је повећањем приноса од 45%, те неки овај систем називају револуцијом у пољопривреди.

СРИ је метода која из 1980 године, а први пут примијењена на Мадагаскару. Студију је започео Хенри де Лаулание француски мисионар и агроном који је проматрао како старосједиоци узгајају усјеве на планинским предјелима Мадагаскара. Методу је развио амерички професор Норман Упхофф, равнатељ Међународног института за храну, пољопривреду и развој на Свеучилишту Цорнелл. Од анонимног донатора добио је 15 милијуна УСД да истражи могући развој ове методе. Упхофф је био и сам изненађен успјехом методе јер су на ораницама које су прије давале око двије тоне по хектару приноси порасли на осам тона. Крајем 90-тих година почео је активно промовирати ову методу у Азији.

“Ово је комбинација идеја која је потпуно супротна оној у првој зеленој револуцији (у 60-тим годинама) која је тврдила да морамо промијенити гене и састав тла да бисмо унаприједили усјеве. Ово је учињено уз невјеројатно еколошку цијену,” тврди Упхофф. “Пољопривреда 21. ст. се мора водити на другачији начин. Воде и земље је све мање и лошије су квалитете. Климатски увјети се на многим мјестима све више мијењају. СРИ нуди милијунима неконкурентних малих имања много боље могућности. Нитко неће имати користи од овога осим пољопривредника; овдје нема патената, погодности или пристојби на лиценце.”

Задњих 40 година знаност је опсједнута са усавршавањем сјемена и кориштењем умјетних гнојива тврди Упхофф: “То су гени, гени, гени. Никад није било ријечи о управљању усјевом. Корпорације тврде ми ћемо вам узгојити бољу врсту и имати ћете пораст од 5-10% на ораници. Ми покушавамо направити од пољопривреде индустријску корпорацију и заборавили смо на њене биолошке коријене.”

Противници ове методе тврде да није довољно знанствено доказана, да је овакво повећање усјева немогуће, те да су резултати мјерења усјева намјештени од стране оних који методу промовирају. Неки тврде да је метода већ била примијењена у неким подручјима и након пар година напуштена, те да захтјева много више рада и да није примјењива на већа пољопривредна господарства. Данас се процјењује да методу користи 4-5 милијуна пољопривредника широм свијета, а активно је пропагирају владе Кине, Индије, Камбоџе, Шри Ланке и Вијетнама.

Бихар је од најсиромашније индијске државе постао центром нове зелене револуције. Држава ће у сљедећој години инвестирати 50 милијуна УСД у промицање ове методе, али западне владе и организације радије инвестирају у хи-тецх истраживања. Агроном Анил Верма не разумије зашто: “Пољопривредници знају да СРИ успјешан, али требамо помоћ да их обучимо. Знамо да треба примијенити различите методе на различитим врстама тла, али основни принцип је исти.” По њему је највећи проблем што људи желе научити ову методу, али нема довољно људи да их то научи.

Анил Верма тврди: “Кад би неки знанственик или компанија пронашли технологију која гарантира скоро 50% повећање приноса без додатних трошкова добили би Нобелову награду. Али кад то ураде пољопривредници из Бихара не добију за то ништа. Све што ја желим је да сиромашни пољопривредници имају довољно јела.”

ИРЕНА КОС // ПОЛИТИКА.ХР