Пољска враћа злато из прекоморских земаља, након што је у прошлој години удвостручила своје залихе. Централне банке широм света су повећале своје залихе злата последњих година, удаљавајући се од америчког долара.
Национална банка Пољске (НБП) купила је 100 тона племенитог метала од почетка ове године, скоро четири пута више него што је додала својим резервама 2018. године.
Сада Варшава жели да врати значајан део драгоценог метала кући, односно из Банке Енглеске. Национална банка Пољске жели да повуче најмање 100 тона и ускладишти златне полуге у своје трезоре.
Последњих месеци Банка Енглеске је одбила да врати 14 тона злата Венецуели. Каракас је желео да врати део својих златних фондова како би се суочио са економском кризом у земљи, а која је појачана америчким санкцијама.
Банка Енглеске годинама држи пријављених 80 тона аустралијског злата, а британски регулатор није дозволио Канбери да изврши одговарајућу ревизију својих залиха златних полуга.
Пољска није сама међу државама ЕУ у жељи да држи већи део својих златних фондова код куће. Прошле године Мађарска, која се као и Пољска, свађа с Бриселом око политичких питања, објавила је одлуку о враћању златних резерви, објашњавајући тај корак из безбедносних разлога.
“Какви год да су мотиви, куповина и повлачење злата Мађарске и Пољске дају јасне сигнале елитама ЕУ да, у области политике и монетарне политике, две земље још увек имају дозу независности и осећај националног суверенитета који недостаје у многим другим земљама чланицама ЕУ”, навео је Ронан Манли, аналитичар за племените метале из “Булион стара” из Сингапура.
Куповина злата од стране централних банака утицала је на цену племенитог метала, односно, достигла је шестогодишњи максимум у јуну због глобалних неизвесности. Кина већ седам месеци узастопно пуни златне фондове, купивши 10.3 тоне у јуну, поред скоро 74 тоне које је купила у периоду од шест месеци од почетка године. У међувремену, Русија је такође повећала своје залихе полуга, додајући 78 тона злата својим благајнама у првих пет месеци ове године.
Стратегија куповине злата у земљама има за циљ да минимизира изложеност новчаној структури, како каже извршни директор “Јуро пацифик капитал”-а Питер Шиф.
“Дани у којима је долар био резервна валута су одбројани и враћамо се на основу”, рекао је Шиф за РТ.
“Злато је у прошлости било новац и оно ће опет бити новац у будућности, а централне банке које су довољно паметне да читају оно што пише на зидовима сада повећавају своје златне резерве.”
Недавна куповина злата од стране Пољске повећала је залихе земље на 228,6 тона, што јој је омогућило да заузме 11. место међу највећим европским државама које држе злато и да “престигне све земље у региону”, наводи Централна банка.
Међутим, земља је још увек иза других светских централних банака по удјелу поседа злата у укупним резервним средствима, иако је посљедњи прилив довео земљу ближе просеку од 10,5 посто.
