ШЕФ пољске дипломатије Витолд Вашчиковски најавио је да ће Пољска уместо концепта еластичне Европске уније у две брзине, предложити да се излазак Велике Британије искористи за реформу у лабавију али функционалнију Унију јаких суверених националних држава, повезаних пре свега преко привредне сарадње и заједничких одговора на претње по безбедност.
„Већ на наредним седницама владе представићемо предлог реформи. Као што смо у Пољској представили програм 500+ (дечијег додатка) и Стан+, тако ћемо у некаквој радној верзији почети да представљамо пројект Европа+. Унија мора да буде функционалнији концепт суверених држава у јакој уједињеној Европи“, казао је Вашчиковски синоћ пољском јавном ТВ сервису ТВП.инфо.
Вашчиковски је, као и јуче премијерка Беата Шидло, критиковао идеју еластичне Европе у којој би својим споријим темпом дубље интегрисано језгро пратиле државе које не желе тако тесну интеграцију, варијанту реформе након Брегзита којој се приклањају земље оснивачице ЕУ на челу са Немачком.
„Сугеришем заједничко решење а не стварање малих регионалних формата и тражења излаза на своју руку“, рекао је Вашчиковски.
Шеф пољске дипломатије за данашњу Газету виборчу оценио је да би се заједничким решењем какво ће предложити Бриселу пољска конзервативна влада евроскептичне странке Право и Правда могла избећи реална претња да након Брегзита и друге чланице почну да уцењују референдумима у настојању да издејствују за себе неке повластице или изузимање из појединих заједничких политика Уније.
„Нема данас планова да Пољска прибегне уцени референдумом. Ниједна релевантна политичка сила о томе не говори, то су појединачни гласови“, рекао је о евентуалном Полегзиту Вашчиковски.
Пољска влада, и премијерка и шеф дипломатије, критиковали су председника Европског савета Доналда Туска што на самит ЕУ у среду није позвао Велику Британију, а критиковао је и земље осниваче ЕУ, Немачку, Француску, Италију, Белгију, Холандију и Луксембург што су сазвале за данас у Берлину састанак само својих министара спољних послова о Брегзиту и будућем смеру евроинтеграције.
„Шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер упозорио ме је да међу немачким колегама влада мишљење да треба Велику Британију казнити за то што није хтела да иде путем дубље политичке интеграције. Али то би био лажни рецепт зато што би друге земље које су скептичне према политичкој унији почеле да разматрају британски сценарио“, казао је Вашчиковски.
Према његовим речима, како год да крену преговори о Брегзиту и реформи ЕУ, Пољска очекује да ће јој бити гарантоване огромне дотације из европских фондова минимално у овом буџетском периоду до 2020. године.
„Све док дефинитивно не напусти ЕУ, Велика Британија има све обавезе и права чланице и зато мора да уплаћује новац у заједнички буџет. Али и када изађе, биће ту неко партнерство. Норвешка, која није чланица ЕУ али користи заједничко тржиште, за то плаћа. Ако Велика Британија буде хтела да сарађује са ЕУ по норвешком моделу, њен улог неће бити осетно мањи него сада“, казао је шеф пољске дипломатије.
За разлику од Пољске, друге две чланице Вишеградске четворке, Чешка и Словачка, настоје да и након Брегзита у некаквој реформисаној ЕУ остану у главном језгру дубље интеграције где се доносе кључне одлуке.
Бета
