Јачају иницијативе за остварење далекосежне аутономије Горње Шлезије, која би овој пољској регији омогућила статус државе у држави

Педесетак хиљада етничких Немаца из Пољске гласаће за продужетак мандата немачке канцеларке Ангеле Меркел на јесењим изборима за Бундестаг, који су заказани за 22. септембра, рекао је немачким медијима градоначелник градића Ждјешовице, у пољској Горњој Шлезији, Дитер Пшевджинг.

Реч је Пољацима немачких корена, о некадашњим фолксдојчерима и њиховим потомцима, које Варшава после 1945. није протерала из земље. По немачком Закону о Немцима у иностранству – њиме је после Другог светског рата замењен предратни Закон о свенемачком живљу који је делио Немце на житеље рајха и на народне Немце, то јест фолксдојчере – етнички Немци полажу право на немачко држављанство и пасош, односно на двоструко држављанство, уз држављанство земље у којој живе.

Министарство спољних послова у Берлину није дало прецизан одговор на питање „Политике” колико етничких Немаца у Пољској има немачко држављанство. Истакнуто је, међутим, да је у минуле две године Немцима који живе у Пољској издато 16.800 пасоша.

Према незваничним немачким проценама, око 100.000 етничких Немаца у Пољској, пре свега у пограничној Горњој Шлезији, власници су немачких пасоша. Свима њима дато је право гласа на савезним изборима за Бундестаг – одлуком Уставног суда у Карлсруеу од 4. јула 2012. године.

Уколико би број власника немачких пасоша у Пољској упоредио са подацима из званичног пописа становништва у Пољској из 2011. године, по којем се 148.000 становника Пољске декларисало као етнички Немци, испало би да су два од три Немца у Пољској двоструки држављани. Према немачким проценама, у Пољској живи између три и четири стотине хиљада етничких Немаца, али је национална припадност већине приписана аутохтоним етничким групама горњешлеских Шласких и Кашуба.

Различити подаци о бројности немачке етничке популације у Пољској само су један камен спотицања у односима Пољске и Немачке. Варшава пажљиво прате развој у Горњој Шлезији, с обзиром на то да овде из године у годину јачају иницијативе за остварење далекосежне аутономије која би овој регији практично донела статус државе у држави.

Међу заговарачима шлезијске „велике аутономије” предњаче етнички Немци, премда већина њих неуморно наглашава своју аутохтоност. Из речи градоначелника Пшевджинга могло би се наслутити зашто немачки Пољаци истичу разлике у поређењу са Немцима који живе у Немачкој. „Када год поменем аутономију и положај наших (немачких) житеља у Шлезији, суочавам се са критиком да, наводно, покушавам да издејствујем прикључење наше покрајине Немачкој.”

Уље на ватру актуелних расправа долио је председавајући Централног удружења етничких Немаца у Горњој Шлезији Бернард Гајда. Он је, истини на вољу, порекао постојање било какве идеје о отцепљењу од пољске матице, али је том приликом истакао значај „интензивног повезивања са матицом”, дакле са Немачком. Његов иступ изазвао је расправу на тему – коју од две државе етнички Немци у Шлезији сматрају матичном државом?

Зближавање етничких Немаца из Пољске са немачком матицом подстакло је критику вође пољске опозиције Јарослава Качинског, који истиче: „Немци у Пољској заслужују иста права као Пољаци у Немачкој… Њима (Пољацима у Немачкој) није признат статус аутохтоне мањине.”

Милош Казимировић

Политика