Београд — Најмање половина садашњег броја од 780.000 индивидуалних породичних газдинстава неће опстати у конкуренцији са фармерским сектором Европске уније.
Последњи је час да Србија сама изради стратегију развоја пољопривреде како би покашала да се извуче из ниске конкурентности у односу на европске пољопривреднике, оценио је председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.
“Ако један пољопривредник у Србији производи 11 пута мање хране у односу на фармера у Немачкој, а од почетка 2014. године ћемо имати борбу са европским конкурентима на нашем тржишту, последњи је час да учинимо нешто како би повећали конкурентност нашег пољопривредника” , рекао је Шеварлић.
Он је подсетио да ће верификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању ( ШП) од стране последње чланице ЕУ почети да тече рок од четири године, након којег ће купци из ЕУ имати право да купују земљиште у Србији под истим условима као домаћи купци, за шта је оценио да је у питању нонсенс, будући да је у питању “необновљиви, неумноживи и непреносиви ресурс којег све је мање”.
“Ни једна од послење примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, то није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и по истеку периода од 7 година у случају Мадјарске, односно 12 година у случају Пољске, која сада тражи продужетак за још три године” , рекао је Шеварлић.
С тим у вези, Шеварлић је прокоментарисао најаву инвеститиција из Уједињених Арапских Емирата у домаћу пољопривреду, рекавши да је она праћена великим бројем непознаница, на основу којих није могла да се направи агроекономска анализа, “али да не треба у принципу бити против доласка нових инвеститора”.
“Говори се о куповини девет пољопривредних комбината, чија је приватизација пропала, за 100 милиона евра, а цео процес се спроводи без тендера, без аукције, већ директном погодбом, па се поставља питање да ли су то најповољнији услови које можемо добити. Такође се поставља питање да ли је рентабилна цена дугорочног закупа 20-так хиљада хектара државног земљишта за 250 евра по хектару, такође погодбом, што је и иначе супротно закону о пољопривредном земљишту”, рекао је између осталог Шеварлић.
Он напомиње да ова најава може позитивно да утиче и на повећање вредности предмета интересовања, уколико би се предметни објекти ставили на медјународни тендер.
Он је такође оценио да би дозвољавање узгајања генетски модификованих организама (ГМО) на подручју Србије, што је један од услова за пријем наше земље у Светску трговинску организацију, било равно “забијању глоговог коца у срце Српског аргобизниса”.
“Најпрофитабилнији сегмент домаћег агробизниса јесте производња семена и садног материјала и пласман на страним тржитшима, а ако дозволимо улазак ГМО и компанија које их производе, срушићемо и наше институте који су деценијама развијали домаћи сортимент” , рекао је Миладин Шеварлић.
Упитан да ли на основу свега Србији прети да по завршетку евро-интеграција постане земља развијеног агробизниса у страном власништву, са земљиштем које ће такође бити у страном власништву, и са већим бројем гладних него данас, Шеварлић је одговорио да је то могуће, али да то зависи “од наших поступака и интерних прописа који се могу донети до периода приступања ЕУ”.
Танјуг
