Друштво

Половина Србије болесна

ПРОСЕЧАН становник Србије не може да се похвали добрим здрављем: у 42,2 године, колико је просечна старост нације, сваки други је већ у здравствени картон убележио бар једну дијагнозу неке хроничне болести и има све изгледе да живи читаву деценију краће од суседа у ЕУ!

То је, уз све мањкавости здравственог система, који често не може благовремено да пружи медицинску помоћ, великим делом и последица небриге за сопствено здравље. На превентивне прегледе редовно иде тек четвртина становништва. С друге стране, масовно уживамо у пороцима. У Србији пуши 38,1 одсто мушкараца и 29,9 одсто жена, око 300.000 становника су алкохоличари, а процењује се да наркотике користи око 170.000 људи. И они који нису заглибили у пороке нису без фактора ризика за појаву болести: све више је гојазних, чак и међу децом, и физички неактивних.

Генерално, најмасовнија болест у Србији је хипертензија, од које болује чак 46,7 одсто одраслог становништва. Управо том здравственом проблему посвећен је ове године и Светски дан здравља, који се обележава 7. априла.

ОД ДЕПРЕСИЈЕ ПАТИ 300.000 ЉУДИ У порасту су и психичке болести и поремећаји. Стручњаци процењују да од депресије пати око 300.000 људи, а сваког дана најмање две особе покушају самоубиство. Депресија је, гнерално, у порасту у читавом свету, и процењује се да ће до 2020. године постати најмасовнија болест.

– Оно што забрињава јесте чињеница да многе особе не знају да имају повишен крвни притисак, јер је ова болест уједно и фактор ризика који може да буде присутан и без симптома – каже, за ”Новости”, магистар др Наташа Мицковски из Одељења за контролу и превенцију незаразних болести у Институту ”Др Милан Јовановић Батут”.

Висок крвни притисак, уз још неке факторе ризика, као што је повећан ниво масноћа у крви, који такође доводи до оштећења крвних судова, може да се прогласи узрочником за 22.000 срчаних и до 24.000 можданих удара годишње у Србији.

Лекари упозоравају на пораст готово свих обољења. Годишња статистика, међутим, води се само за најмасовније хроничне незаразне болести, а још од 2006. године није урађено масовније испитивање здравља нације.

Стручњаци, међутим, не очекују велика изненађења, јер свакодневно се показује да су кардиоваскуларне болести дефинитивно водећи узрок оболевања и умирања. Иако се 80 одсто превремене смртности и више од 50 одсто оболевања од срчаног и можданог удара може спречити контролом само три значајна фактора ризика, у које спадају пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност, у Србији су за годину дана болести срца и крвних судова покосиле чак 56.448 људи, од укупно 103.211 умрлих.

Други најчешћи узрок умирања у Србији су малигни тумори, од којих годишње оболи око 33.000 становника. Једна од најчешћих незаразних болести, која подједнако оптерећује здравствени систем, јесте и дијабетес. У Србији, према последњим подацима, око 630.000 особа, или 8,6 одсто становништва има шећерну болест, која подмукло оштећује све органе.

– У 90 одсто случајева у питању је дијабетес тип два – каже, за ”Новости”, др Ивана Ракочевић из Института ”Др Милан Јовановић Батут”. – Овај тип шећерне болести се сваке године у нашој земљи дијагностификује у просеку код 16.000 особа, обично после 40. године живота, нешто чешће код особа женског пола. До 2030. у Србији се може очекивати 700.000 оболелих.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!