Све више грађана због беспарице купује половну гардеробу на бувљацима и у специјализованим радњама. Сталне муштерије се позивају да прве изаберу робу. Кошуље и панталоне по 50 динара
СВЕ већа беспарица истерала нас је из бутика и усмерила на пијаце, бувљаке или продавнице половне робе. На шаторском крилу разапетом на бетону нуди се све – од старих батерија и сијалица, до ношених мантила, јакни, па чак и веша. Управо ту, многи састављају крај са крајем. До скора најјефтинија кинеска роба, по мишљењу бројних грађана Србије, данас је неприступачна.
Београд се, већ више од деценије, снабдева у продавницама половне робе. Међутим, данас је њихов број значајно већи него раније, а купци су углавном они који су до скора посећивали фирмиране бутике. У центру града цене половне одеће су много веће, него на периферији, што многе тера на ободе престонице у „шопинг“.
У последње две године у Лесковцу је отворено десетак продавница половне робе чија популарност код становника југа Србије не јењава.
– Изборили смо се за муштерије ценама и квалитетом – прича Марина Ђокић, шеф у првој продавници половне робе у Нишкој улици. – Наша роба је чиста, испеглана, дезинфикована. Роба стиже петком и тада се продаје по „пуној цени“. Понедељком и уторком све је 50 одсто јефтиније, средом сваки артикал кошта 100, а четвртком 50 динара.
КИЛОГРАМ 3.000 ДИНАРА
НА интернету може да се пронађе оглас – „продајем 10 килограма половне одеће из Немачке за 3.000 динара“, колика је просечна тежина око 20 пари фармерица. На већини сајтова, мајице и дуксерице, који су већ ношени, стају од 25 до 150 динара, док се јакне нуде од 400 динара. Најјефтинија кожа може да се нађе од 1.000 динара, за женску јакну. Ову робу власници радњи набављају од увозника по ценама од 3 до 10 евра за килограм.
Кожне јакне су тако 1.700 динара, обичне јакне 800 динара, сакои су 600, фармерице 380, завесе 520, ћебад 900, ташне, бадемантили и ципеле су 500 динара. Ове цене важе само петком када стигне роба, ако се не прода онда следи распродаја.
– Можда им је „прошла мода“ али је квалитет одличан – прича Лесковчанка Катарина Ђ., редовни купац у овим радњама. – Супруга једног добростојећег Лесковчанина има привилегију да прегледа робу и одабере пре свих шта јој се свиђа. Она је једна од најбоље одевених жена у граду.
Борани и Зајечарци се гардеробом и обућом снабдевају на бувљим пијацама. Најчешће уторком и петком роба се довози из иностранства, а до краја дана се обично – разграби! На бувљим пијацама могуће је купити очуване маркиране патике и ципеле за „једну црвену“. За зимске јакне, са знаком познатих светских кућа, треба издвојити од 1.500 до 2.000 динара. Панталоне, фармерице и кошуље су од 200 до 500 динара.
Грађани Чачка су чести купци у радњама са царинском робом или половном одећом, којих је у последњих годину дана отворено чак 12. У продавници у просторијама старе робне куће облачи се готово цео град, јер је гардероба и до 50 одсто јефтинија него у кинеским радњама. Тако су женски капути око 1.000 динара, џемпери 500, хаљине од 500 до 1.500 динара, а мајице од 200 динара па навише. У радњама са царинском робом могу се наћи јакне по цени од 1.500 динара.
Пазари у око двадесетак продавница половне гардеробе, колико их има у Новом Саду, приближно су исти као и прошле године. У потрази за најјефтинијом одећом, у данима доставе робе из увоза, чевртком и суботом, највише је средовечних суграђанки. Гардероба је од 10 до 50 одсто јефтинија него у бутицима нове одеће, али и у „секенд хенд бутику“ куповина се често завршава само – разгледањем.
– Сваког петка и суботе са другарицама трагам за непохабаном квалитетном и јефтином одећом, коју препродавци на „Најлон“ пијацу доносе из Немачке, Аустрије и Канаде – прича Новосађанка Маријана Даников (32), увек спремна на ценкање ради уштеде. – Тамо се „за ситан новац“ може купити све, од игле до гардеробе и обуће. Једино не штедим у набавци потпуно нових ствари и играчака за трогодишњу кћер.
Новости
