Документ руског Министарства спољних послова сачињен поводом 70. годишњице победе над фашизмом, који сведочи о непостојању права Срба у Хрватској, само је део глобалне слике препорода радикализма у Европи, сматрају у Москви.
Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука и члан Руског савета за међународне послове, сматра да чињенице и бројке наведене у извештају упозоравају да треба обратити пажњу на „препород радикализма у Европи“.
„У свом извештају, Генерални секретар ОУН је још 1995. године указао на нетолерантни однос државе Хрватске према Србима. Ради се о злостављањима, убиствима, паљењима кућа. У овом извештају се такође каже да је хрватско руководство спречавало повратак избеглица“, подсећа аналитичар.
Међутим, каже он, у извештају МИП-а Руске Федерације поменути су политички покрети који не изражавају став званичног Загреба.
„Покрети попут Хрватске чисте странке права не играју значајну улогу у политичком животу државе. Званични Загреб не подржава политику нетолеранције, што, наравно, не искључује конфликте у друштву на незваничном нивоу“, каже Пивоваренко.
Пивоваренко сматра да извештај Министарства иностраних послова Руске Федерације може да изазове озбиљну расправу у хрватском друштву.
„По мом мишљењу, у овој земљи од 1991. године помирење сукобљених страна (усташа и комуниста) званична је идеологија. Сада су ти спорови скоро престали, али након објављивања руског извештаја, Хрвати могу поново да се запитају ко су они и на чијој су страни“, закључује он.
Министарство спољних послова Руске Федерације поводом обележавања 70. годишњице победе над фашизмом израдило је опсежан документ назван „Неонацизам — опасна претња људским правима, демократији и владавини права“ у којем је, у оквиру анализе европских земаља, обухваћена и Хрватска, која је прозвана због нетолеранције према Србима.
Руси, између осталог, наводе да је „агресивни национализам, етничка и верска нетолеранција усмерена првенствено против највеће мањинске групе — Срба, чији се број од 1991. смањио за две трећине“, пренела је „Слободна Далмација“.
Позивајући се на податке активиста за људска права, у извештају се тврди да је у последњих 19 година око 30.000 Срба у Хрватској прешло на другу веру, односно прихватило католичанство.
Спутник
фото: AFP 2015/ STRINGER
