Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић и Миша Релић из Удружења клубова и барова истакли су у Новом дану ТВ Н1, да држава мора да пронађе начин за додатну помоћ привреди која трпи тешке последице епидемије коронавируса, јер у супротном на јесен следе масовна отпуштања радника.
Исплата трећег и последњег “корона минималца”, као мере државне помоћи за око милион радника у око 232.000 предузећа у земљи, почиње данас, али је Небојша Атанацковић из Уније послодаваца за Н1 оценио да то неће бити довољно.
“Треба рећи да та мера коју је Влада донела рано – ако се примењује до јула – је помогла да се не отпусти један број радника који би иначе био отпуштен – више од милион запослених (…) Али нисмо на довољан начин предвидели да ће корона оволико трајати. Ако бисмо то поредили, могли бисмо да кажемо да смо се припремили за спринт трку, а можда ће бити маратонска”, казао је Атанацковић.
Подсетио је и да је држава поједине мере доносила неселективно, попут ислате једнократне помоћи од 100 евра за сваког пунолетног грађанина, а тај новац би, према његовој рачуници, био довољан за исплату минималца још три месеца.
Миша Релић је објаснио ситуацију на примеру угоститељства, где ресторани и кафићи са смањеним капацитетима могу колико-толико да преживљавају, док ноћни клубови и барови већ месецима не раде, због чега је угрожено чак 20.000 радних места у Београду.
“У првом тренутку мере су нам помогле, у смислу да смо задржали раднике, али сада су те мере омча око врата свима који су примили помоћ, јер ако смо три месеца примали помоћ, ми не можемо да отпустимо раднике, не можемо да радимо, а и даље нам стижу ренте, струја, комуналије… Не постоји начин да опстанемо, осим ако држава не да минималце”, казао је Релић и предложио неке додатне мере помоћи, попут 90 одсто попуста на ренту локала у јавној својини, или смањења ПДВ-а.
“У другој ситуацији, доћи до отпуштања радника, и онда ће нас држава тужити. А, ако не отпустимо раднике, банкротираћемо, и остаћемо и без локала и радника”, додао је Релић и истакао да ће радници, у случају отказа, отићи на биро и држава ће свеједно морати да их плаћа.
Атанацковић се надовезао да се ситуација у угоститељству лако може пресликати и на друге привредне гране.
“Ми смо значајно разочарани изјавом да држава нема средстава, нити намеру да се упушта у даљу помоћ привреди”, казао је он и поручио да држава мора да се још задужи, али и да прилагоди јавни сектор новим околностима, јер како је истакао, не могу јавна предузећа да функционишу као да панедмије никада није ни било, а да сав терет кризе сносе приватници.
Kоментаришући поруку државе да привреда мора да се прилагоди новим околностима, Релић је рекао да је покушао да у свом ресторану уведе доставу, али да су имали тек по две-три поруџбине дневно, док је ноћни клуб хтео да издаје за свадбе, али су масовна окупљања у затвореном простору и даље забрањена, а нити људи желе да организују такве прославе током пандемије.
“Не можете да се прилагодите, за то требају озбиљне инвестиције, а немамо пара. Сви смо предали за те кредите, а информација из Привредне коморе је да је од 14.000 предатих захтева, обрађено 900 и нешто”, навео је Релић.
Атанацковић је додао да се, с друге стране, у земљама ЕУ припрема пакет помоћи привреди и становништву вредан 1.300 милијарди евра, те да ће само Хрватска добити седам милијарди евра помоћи у првом моменту, док ће земље попут Србије добити мрвице чиме ће се, страхује он, још више продубити разлика између привреда земаља ЕУ и оних ван Уније.
Почасни председник Уније послодаваца је навео и да се, услед смањене привредне активности, буџет пуни све теже, те да изузев прехрамбене индустрије, потражња готово да не постоји.
“У октобру можемо очекиваи расплет, јер ће они који су добили помоћ морати на крају да направе биланс. Ако је некој фирми посао пао за 30 или 50 одсто, једини начин да смањи трошкове је да смањи број запослених. Ако нема прилива, мора се сећи на страни расхода”, упозорио је Атанацковић.
Релић је навео да просечни клуб у Београду месечно губи око милион динара, и да он не види како ће без државне помоћи, уопште дочекати октобар.
“Бавимо се сада летом, а долази катаклизма на јесен, неће бити башти, капацитети ће пасти драстично. У ресторану ћу моћи ћу примим 12 гостију, а имао сам 40 места. Не може седморо запоселних да служи десеторо људи у ресторану”, истакао је Релић и оценио да ако пандемија потраје до пролећа, угоститељство пре 2023. године не може да очекује никакав профит, а камоли повраћај изгубљеног новца у овом периоду.
Н1 Београд
