Данас је пред Првим основним судом у Београду поново одложено рочиште у судском процесу против окривљеног Александра Митровића због саобраћајне несреће у којој је 18. јула 2013. смртно страдала седамнаестогодишња Андреа Бојанић.
Разлог данашњег одлагања рочишта је недолазак 2 судска вештака, упркос уредно примљених позива.
Ново рочиште је заказано за 16. јануар 2018. године.
Отац покојне Андрее, господин Саво Бојанић, прокоментарисао је поновно одлагање судјења Александру Митровићу.
Возећи Устаничком улицом џип БМВ из правца Булевара краља Александра према Улици Војислава Илића, иза раскрснице са Улицом Михајла Тодоровића, окривљени Александар Митровић је 18. 7. 2013. ударио Андреу Бојанић на пешачком прелазу. Александар Митровић је возио брзином већом од 81 километар на сат, тако да је од силине ударца Андреа Бојанић одлетела 29 метара.
Вештаци су утврдили да је Андреа Бојанић закорачила на пешачки прелаз у тренутку када је за пешаке било црвено светло на семафору. На месту њене погибије нису утврдјени трагови кочења. Митровић је без заустављања наставио да вози, због чега му се на терет стављало и непружање помоћи. Полицији се предао 2 сата након несреће.
Медјутим, када је после две године и 3 месеца од почињеног кривичног дела најзад одржано прво рочиште (23. 10. 2015.), виша тужитељка Вера Станић је одустала од подношења тужбе за ово кривично дело са кафкијанским образложењем да је девојка већ била мртва (утврдили вештаци вештачењем), па јој стога помоћ није ни била потребна!!!
Од тренутка погибије Андрее Бојанић до данас, њена породица, а пре свега мајка, отац, очух, брат… преживљавају пакао. Та неподношљива тежина постојања огледа се у следећем:
– Непотребно и несхватљиво одуговлачење судског процеса;
– Злоупотребе полиције и тужилаштва;
– Свакојаки притисци на суд;
– Мешање у рад правосудја за сада неидентификованих политичара;
– Лажне изјаве сведока;
– Неодазивање појединих сведока, који из само њима знаних разлога одбијају да се појаве пред судом и сведоче о томе шта су видели тог 18. јула 2013. године на месту несреће око 23,30;
– Фалсификован налаз заклетог судског вештака Бранимира Александрића;
– Понижавајућа подметања да је Андреа Бојанић извршила самоубиство;
– Увреде и подсмеси на рачун породице Андрее Бојанић.
Судбина породице покојне Андрее Бојанић још једна је у низу трагичних потврда непостојања правне државе у Србији.
Пакао у коме живе чланови породице покојне Андрее Бојанић је грозна илустрација чињенице да су све области живота овде, од школовања, здравствене заштите, шансе за посао до Уставом загарантованог права на правично и фер судјење условљене статусом: материјалним, политичким, друштвеним…
И најзад, оно што видимо и чујемо док слушамо гласове мајке, оца и очуха Андрее Бојанић је само делић хорског запомагања, вриштања, звиждања… великог броја градјанки и градјана Србије, изложених на милост и немилост оних који су, парадоксално, добро плаћени и под заклетвом да штите и спроводе Устав, законе и темељна људска права.
Другим речима, спроводјење закона је овде постало само један облик – предузетништва!
Докле? И зашто?
